''Epidemija'' samoubistava u Srbiji
U sredu je u Vojvodini četvoro osoba izvršilo samoubistvo, a sumorna statistika pokazuje da je sa oko 700 samoubistava srpska pokrajina već decenijama na vodećem mestu po broju suicida, pišu beogradski mediji.
U Srbiji, na 100.000 stanovnika, život sebi oduzme njih 14, dok je u severnoj pokrajini ta brojka mnogo veća - 23. Vojvođani su i daleko ispred evropskog proseka (13 suicida), ali i svetskog (16). Podaci Instituta za javno zdravlje Vojvodine, međutim, govore da se u poslednjih deset godina zapaža opadanje broja samoubica, i da su u 2008. godini 464 osobe digle ruku na sebe, piše beogradski list.
U Novom Sadu i okolini za prethodnih mesec i po dana, u trenucima očaja, osam osoba je počinilo samoubistvo. Najmlađi je imao 23, a najstariji 67 godina. Crna serija počela je 22. jula, kada se iz službenog pištolja ubio policajac M. I. (23).
Duševne bolesti utiču na broj samoubistava
Među onima koji se odluče da podignu ruku na sebe, nije zanemarljiv ni broj onih koji imaju zdravstvenih problema i pate od duševnih bolesti: depresija, šizofrenija... Kod mladih osoba, uglavnom je reč o poremećenoj ličnosti. Povratnici sa ratišta, koji su doneli oružje, u nastupu besa, uglavnom, aktiviraju bombu. Prekraćivanje života stavljanjem omče na vrat, u Vojvodini je i dalje najučestaliji način suicida, dok je na drugom mestu upotreba vatrenog oružja. |
Nedelju dana kasnije, žena starosti oko 40 godina, naočigled nekoliko očevidaca, sa broda restorana “Parobrod”, ukotvljenog u blizini Varadinskog mosta, skočila je u Dunav. Njeno telo iz reke je izvađeno nekoliko dana kasnije.
Činjenicu da se u Vojvodini više samoubistava dogodi u proleće i jesen, stručnjaci objašnjavaju vremenskim prilikama. Po njihovom mišljenju, u ova dva godišnja doba, vreme je sumornije, češće pada kiša, duva vetar, što utiče na raspoloženje, posebno depresivne osobe.
- Samoubistva čine više od polovine nasilnih smrti u svetu, a samoubica je više žrtva ratova - objašnjavaju u Institutu za javno zdravlje Vojvodine. - Samoubistva se, uprkos složenom poreklu, mogu sprečiti, kao što je ograničavanje pristupa vatrenom oružju i pesticidima, ali i edukacija zajednica, zdravstvenih i socijalnih radnika, kako bi bolje prepoznali rizične osobe i podstakle ih da potraže pomoć.
- Suicid vešanjem je specifičan za naše podneblje - predočava prof. dr Nikola Vučković, načelnik Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodina. - Tom načinu odlaska u smrt najčešće pribegavaju muškarci.
