Kragujevac: U masovnoj grobnici 647 osoba
Iz "Zastavine" kapislane, na parcelu broj 9 Varoškog groblja u Kragujevcu, 1980. preneti su posmrtni ostaci 647 osoba streljanih posle Drugog svetskog rata. Njih su kao takozvane "narodne neprijatelje" streljale posleratne vlasti, tvrdi potpredsednik SUBNOR-a u Kragujevcu i publicista Željko Zirojević.
Četvorica radnika preduzeća “Gradska groblja” u Kragujevcu, preneli su 64 plastična džaka sa posmrtnim ostacima Kragujevčana streljanih u “Zastavinoj” kapislani na parcelu broj 9 Varoškog groblja.
Uz nadzor Službe državne bezbednosti ceo posao je objavljen u tajnosti, a o tome je danas svedočio jedan od radnika JKP ”Gradska groblja” koji je učestvovao u prenosu posmrtnih ostataka, Dragić Pantić.
“Kada smo videli koliko je debeo sloj kostiju, Državna bezbednost je morala da nabavi još džakova, pošto su oni obezbeđivali celu operaciju. Kada smo završili sve, bilo je ukupno 64 puna najlonska džaka ljudskih kostiju. Onda smo sve tpo spakovali, povezali I kamionom odvezli na Varoško groblje, kaže on.
Potpredsednik SUBNOR-a Željko Zirojević tvrdi da je do imena žrtava i arhivskih dokumenata došao uz pomoć prijatelja iz Državne bezbednosti. Međutim, osim broja žrtava danas nisu saopšteni novi detalji, a novinari nisu imali uvid u spise kojima raspolaže.
“Sve što nije zapisano, kao da se nije ni desilo. Istorijski izvori počivaju na bazi dokumenata, činjenicama, ali i živim svedocima kao sudeonicima događaja. Ja ne mogu da prihvatim činjenicu da neka lica koja neću imenovati, navode da je u Kragujevcu ‘44-45 streljano maltene više ljudi nego u Šumaricama”, tvrdi Zirojević. On je istako da će svu dokumentaciju već sutra staviti na raspolaganje Državnoj komisiji za tajne grobnice, a tek onda omogućiti uvid u spise medijima.
Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović izrazio je sumnju da u krugu “Zastave”, ali i na drugim lokacijama ima još grobnica nevinih građana.
“Prisutno je pitanje, da li je ovo sve ili ima još streljanih ljudi. Sigurno ih ima tu nema nikakve dileme, a to zna i Zirojević. Komisija koja će to istražiti mora da se oformi, kako bismo potpuno ispitali lokalitet, ne samo Kapislane nego čitave ‘Zastave’ i mnogih drugih potencijalnih grobnica gde neko jeste sahranjen u nekom periodu, u ratu ili posle rata”, kaže Stevavnović.
Ponovljena je i ideja o izgradnji spomen obeležja pomirenja sa krstom i petokrakom, ali su pojedini članovi porodica streljanih burno reagovali i zahtevali dokaze o tome gde su sahranjeni njihovi najbliži. Jedan od njih je i sin streljanog gradonačelnika Kragujevca, Petar Simović.
“Kosti su uznemirene i krv je prolivena u Kapisalni, šta treba više!? Gospodin kaže ja sam za rehabilitaciju, a moj otac ni mrava nije zgazio, zna to gradonačelnik i ljudi u gradu, a zločin je učinjen prema njemu. Streljani su sve viđeniji ljudi, a ovaj gospodin nije pročitao ni jednog… Mog oca precrtajte, njemu mesto nije tamo”, uznemireno je povišenim tonom objašnjavao sin poslednjeg predratnog gradonačelnika Kragujevca, koga su ubili pripadnici nove posleratne vlasti.
Predstavnici SUBNOR-a, ali i gradske vlasti smatraju da bi zajednička grobnica takozvanih narodnih izdajnika i partizana trebalo da bude temelj za svenarodno pomirenje. Postavlja se samo pitanje kako će na to reagovati članovi porodica uglavnom nevino streljanih.
