Steroide švercuju u Bibliji, kaiševe u sendviču, a delove za avion vozom
Šverceri su sve maštovitiji u pokušajima da nadmudre i prevare carinike, koji danas na graničnim prelazima neretko prisustvuju situacijama nalik scenama iz akcionih filmova. Na skrovitim mestima carinici pronalaze sve - od hrane, lekova, narkotika, automobila, novca i životinja, do delova za avione.
"Maštovitost u pokušajima krijumčarenja nema granica. Droga se švercuje kao na filmovima - određena količina se guta, pa se po prelasku državne granice uzimaju laksativi, izbacuje iz organizma i tako dolazi na tržište", ispričao je Tanjugu načelnik Odeljenja za sprečavanje krijumčarenja Uprave carina Predrag Đurović.
To je, prema njegovim rečima, samo jedan od bizarnijih načina šverca. "Gutači droge" sve češće se mogu sresti u avionima, koji su postali "raj" za krijumčarenje sitnica, ali velike materijalne vrednosti - dijamanata, nakita, mobilnih telefona, satova...
Pre nekoliko meseci, na Aerodromu "Nikola Tesla" sprečen je pokušaj šverca skoro tri kilograma kokaina, skrivenog u gitari, koja je doputovala iz Dominikanske Republike letom preko Pariza. Nekoliko kilograma droge Francuzima je "promaklo".
Lista zaplenjenih proizvoda na beogradskom aerodromu "obogaćena" je oralnim gelom za potenciju "kamagra", koji potiče iz Indije, a po sastavu i dejstvu odgovara mnogo skupljoj i poznatijoj "vijagri". Putnik, koji je preko Istanbula za Beograd doputovao iz Iraka, imao je, prema proceni carinika, znatno više "kamagre" nego što je dozvoljeno, odnosno više nego što mu je potrebno za "ličnu upotrebu".
"Predmet šverca i krijumčarenja je sve ono na čemu može da se zaradi: od hrane, odeće, obuće, tehnike, automobila, droge, novca, cigareta, lekova, alkohola do delova za avione", naveo je Đurović.
Prema rečima Đurovića, u poslednje vreme šverc cigareta je ponovo postao veliki problem, jer su one u Srbiji jeftinije nego u državama regiona, pa ta razlika švercerima donosi dobru zaradu. Cigarete "putuju" ka zemljama Evropske unije, Rumuniji, Bugarskoj, Mađarskoj organizovano i stihijski, pa i "zelenim graničnim pojasom".
Đurović je ukazao da se "na crno" uvozi i brendirana roba, ali da je većina poznatih robnih marki preko Odeljenja za zaštitu intelektualne svojine u Upravi carina zaštitila svoje interese. Ipak, šverceri vešto "prate trendove" i "osluškuju" tržište, a često u zemlju dopreme garderobu bez oznake, pa je onda "markiraju". A tekstil je najčešće poreklom iz Turske, Indije i Kine.
Tako je u Beogradu nedavno otkriveno oko 60.000 neprijavljenih kaiševa, a gotovo polovina je imala oznake poznatih svetskih brendova "Versaće", "Guči" i "Emporio Armani", pa se sumnjalo u povredu prava zaštite intelektualne svojine. Đurović je naveo da šverceri "robu" skrivaju u rezervoarima, flašama, prašku za veš, sendvičima, ambalaži od soka..., a svojevremeno su zaplenjeni stereoidi sakriveni u knjizi Jevanđelja.
Međutim, nemaju svi krijumčari razvijenu maštu, pa tako carinicima nije bilo teško da pronađu "Svarovski" kristale sakrivene u koferu sa garderobom.
U strahu da će ih trema "odati" na granici, šverceri pribegavaju različitim tehnikama kako bi prevarili carinike, pa tako neki od njih pred dolazak na prelaz popiju lekove za smirenje ili rasplaču mališane, sa kojima putuju, da bi "prošli preko reda".
Šverceri su vozom pokušali u Srbiju da "prebace" i opremu za kontrolu ispravnosti mernih i upravljačkih uređaja na avionima, vrednosti oko 20.000 evra, ali je taj pokušaj osujećen na Železničkoj stanici Šid.
Preko Srbije se krijumčari i novac. Najpoznatiji je slučaj iz 2004. godine kada je na prelazu Gradina zaplenjeno tri miliona evra, a na istom graničnom prelazu nedavno je sprečen i pokušaj šverca 100.000 falsifikovanih američkih dolara, skrivenih na dnu kartonske kutije, dobro "zakamufliranih" starim novinama i sitnim alatom, koji je pronađen u gepeku automobila.
Đurović je naglasio da više faktora utiče na to koliko će kontrola putnika biti detaljna, a carinici kažu da je intuicija presudna. Tokom sezone, kontrola u putničkom saobraćaju je veoma zahtevna, jer su carinici, priča Đurović, pod pritiskom da ubrzaju saobraćaj, kako bi se izbegle gužve na putevima, jer za detaljnu kontrolu jednog vozila treba oko tri sata. Šverceri upravo "igraju na tu kartu".
"Oni na granicu nikada neće doći u sredu u 12 sati, kada na prelazu nema nikoga, već u špicu, kada ima 200 vozila, pa ako vide da se sva detaljno proveravaju, izvućiće se iz kolone", precizirao je sagovornik Đurović.
