Mariju ubila crna hronika
O mentalnom stanju nacije u Srbiji se najčešće govori tek onda kada kao bomba odjekne vest u crnoj hronici o nečijem samoubistvu. Beogradska novinarka An Mari Alves Ćurčić, majka manekenke Marije Ćurčić, koja je život okončala vešanjem sredinom novembra, svojim pismom na Fejsbuku pokušala je da ukaže važnost brige o mentalnom zdravlju nacije i pojedinaca.
- Volela bih da pokrenemo kampanju kojom bi se, barem za nijansu, podigao nivo svesti o važnosti brige o mentalnom zdravlju. Davimo se u crnoj hronici, pa hajde da probamo da smanjimo te stranice. Hajde da pomognemo, da ukažemo da depresija nije tabu, da kad si loše ima stručnjaka koji mogu da ti pomognu, da se ne osećaš krivim zbog toga, da te ne bude blam, da znaš da nisi sam - apeluje An Mari.
Posebno je istakla činjenicu da Srbija nema nacionalni SOS telefon za prevenciju suicida koji bi radio 24 sata dnevno. Trenutno postoji samo SOS telefon nevladine organizacije Srce (0800-300-303) koji je dostupan svakog dana od 17 do 23 sata za sve kojima je potrebna emotivna podrška u bilo kojoj vrsti psihičke krize. U ovom centru rade volonteri, a kako ne postoji stalni izvor prihoda, niti pomoć države, ova organizacija nema uslova da razvije liniju koja bi bila dostupna 24 sata dnevno. Za to je potrebno angažovanje države.
Psihijatar prof. dr Jovan Marić ističe da je stanje duha čitave nacije duboko ukorenjeno u opštem nezadovoljstvu, socijalnom statusu građana i sve više razvijenoj nebrizi ljudi jednih prema drugima.
- Postoji priča o katoličkom pastoru iz Drugog svetskog rata. Kaže ovako: "Prvo su odvodili Jevreje, a ja se nisam protivio, jer nisam Jevrejin. Onda su odvodili Cigane, a ja se nisam protivio jer nisam Ciganin. Odvodili su komuniste, a ja se nisam protivio jer nisam komunista. Onda su došli po mene, ali više nikoga nije bilo da se tome protivi." Svi se angažujemo oko nekog problema tek kada se tiče lično nas - kaže za "Vesti" prof. dr Marić.
On ističe da je postojanje SOS telefona za prevenciju suicida potreban, ali je daleko od suštinskog rešenja.
- Mi moramo da se pozabavimo time da do suicidnih misli ne dolazi. U najvećem broju slučajeva, oni koji žele da izvrše samoubistvo, neće okrenuti telefon da bi ih neko od toga odgovorio. Zato moramo da se zapitamo zašto je došlo do takvih ideja - rekao je prof. dr Marić.
Kako ističe, svaki čovek obrađuje frustracije koje ga muče, ali kada one traju predugo, dolazi do depresije, apatije, očajanja.
- Srbija trenutno nije udobno mesto za život. Društveni okvir nije dobro napravljen. Crna hronika je najpopunjenija rubrika. Preterano insistiranje pojedinih medija na svakom detalju nekog stravičnog zločina dodatno podstiče nezadovoljstvo kod već načetih građana. Takvo izveštavanje samo dovodi do zapitanosti depresivnog čoveka da li više išta ima smisla u ovoj zemlji - smatra uvaženi psihijatar.
Rizični dani
U Srbiji se godišnje izvrši oko 1.000 samoubistava, što nas stavlja na 13. mesto u svetu po broju ljudi koji su sebi oduzeli život. Jun i oktobar su meseci kada najveći broj ljudi podigne ruku na sebe, a kritično je i vreme oko novogodišnjih praznika. Među rizičnim danima, sudeći po statističkim podacima, najcrnji su petak i ponedeljak.
Kad zataji etika
Prof. dr Jovan Marić je istakao da je nedavni nemio događaj kada je muškarac napao maloletnu devojčicu u tramvaju primer kako je zatajila etika svakoga od nas:
- Zatajila je etika, oni koji nisu reagovali, a koji su primetili da neko napada tu devojčicu i nisu alarmirali na primer vozača su zakazali. Vrhunski etički princip je poštovati potrebe drugih. Nebriga o drugima često navodi ljude da se osećaju kao da su sami, što ih dovodi do samoubilačkih misli.
