Mili traže bogatog gazdu

Usvojitelj keruše kojoj su odsečene šape moraće da danonoćno bude dostupan ljubimcu, da bude obezbeđen finansijski, da živi u kući koja ima izlaz na zelenu površinu, da nema drugih kućnih ljubimaca...

Prijave za usvajanje keruše Mile mogu se dostavljati Sekretarijatu za komunalne poslove - odseku Zoohigijene na adresu Golsvortijeva 35, 11000 Beograd.

Prijave će razmatrati komisija, koju će, pored ostalih članova, činiti i reditelj Goran Paskaljević, ispred udruženja za zaštitu životinja, Sandra Spoja, koja je pronašla kerušu i veterinar Miloš Ranđelović, koji je psu u prvim danima pružao stručnu pomoć. Njen član je i direktor B92 Veran Matić, medijske kuće koja je formirala Fond „Mila“.

Da bi, međutim, neko dobio Milu za ljubimca, poželjno je da bude Beograđanin, da danonoćno bude dostupan ljubimcu, ali da ima obezbeđene finansije, da živi u kući koja ima izlaz na zelenu površinu, da nema drugih kućnih ljubimaca...

Uz sve to saglasnost o najpodobnijem kandidatu davaće se - komisijski. A, veterinarska ustanova će imati pravo da se, jednom mesečno, uveri da sa kerušom postupaju kao što je zamišljeno.

Po uslovima, koje je propisala stručna komisija Gradskog sekretarijata za komunalne poslove, reklo bi se da Srbija nema konkurencije kada je u pitanju zaštita životinja. No, da li je baš tako?

Dok bi se na prste jedne ruke mogli prebrojati oni koji su odgovarali zbog zlostavljanja i zanemarivanja životinja, budući Milin vlasnik treba da ispunjava uslove, koji se u malo čemu razlikuju od onih za usvajanje maloletne dece!

Prema mišljenju pomoćnika gradskog sekretara za komunalne poslove Vladimira Terzina, uslovi za usvajanje nisu prestrogi, jer je reč o netipičnom slučaju:

- Čuvanje zdravog psa je velika odgovornost i obaveza, a voditi računa o životinji sa ovakvim invaliditetom u nekim slučajevima je i teže nego sa invalidnim detetom. Kad imate psa bez jednog ekstremiteta, on može teško da se kreće na tri noge.

Bez sve četiri, kao keruša Mila, to je skoro nemoguće. Nju će, možda, nažuljati proteza, ili će joj se pohabati, a o svemu tome vlasnik mora da brine u saradnji sa veterinarima. Zahtevajući ovakve uslove želimo da uradimo najbolje za nju. Imala je i infarkt kada su joj odsečene šape, pa sada mora da jede posebnu, „kardiološku hranu“, koja je veoma skupa. Ako vlasnik ne bude imao stabilna primanja da je prehrani, to može predstavljati problem za njen dalji život...

Prvi čovek organizacije za brigu o životinjama „Orka“, Elvir Burazerović, kaže da su za usvajanje psa sa invaliditetom potrebni visoki kriterijumi.

- Dobri materijalni uslovi ne treba da budu jedina odlika novog vlasnika - kaže Burazerović. - Najvažnije je da za nju ima dovoljno vremena i strpljenja.

I, ma kako da na prvi pogled raduje stepen saosećanja koji je Srbija pokazala prema nesrećnoj keruši, s druge strane, prema mišljenju sociologa Mirjane Janković, pokazala je i – licemerstvo.

- Keruša je, očigledno, preživela previše trauma i nega joj je preko potrebna - priča ona. - Diskutabilno je, međutim, kada komisija postavi uslove za usvajanje životinje možda i strože nego kada su u pitanju deca. Medijska pažnja u ovom slučaju dovela je do velike empatije u društvu, pa su se u tom trenutku za životinje zainteresovali i oni koje to nikada ranije nije interesovalo.

S druge strane, to je dokaz i hipokrizije cele zajednice, jer mnogo je manje onih koji se obaziru na napuštenu decu sa invaliditetom.

I podaci Ministarstva rada i socijalne politike ne opovrgavaju ovu sociološkinju. Svako četvrto dete koje je u registru za usvajanje ima neki hendikep, a svako treće je romske nacionalnosti. Ako se desi da je romskog porekla i još obolelo, skoro da ne postoji porodica u Srbiji koja bi ga usvojila.

Ovakva deca dobre ljude, ipak, nađu u - inostranstvu. Mila će u Beogradu.