Šta se krije iza stravičnog zločina kod Golupca: Zla kob rada u tuđini
U selu Bariču, u brdima između Velikog Gradišta i Golupca, vide se kuće na kojima bi, po mnogim beogradskim elitnim naseljima, pozavideli. "Je l' vidite ove kuće, to je spomenik srpskoj gluposti, započinje Marjan Đokić razgovor s reporterima "Vesti", pokazujući rukama iza sebe.
On je, kako kažu, starešina sela, odnosno predsednik golubačke Mesne zajednice Barič, gde je u ponedeljak ujutru Božidar Dačić (77) ubio sina Miroslava (57), suprugu Radmilu, šuraka Pavla Živkovića, a snaju Goricu (55) teško ranio.
Duboki razlozi
Kao što su "Vesti" pisale, Božidar Dačić je ubio sina kraj česme, s dva hica u potiljak. Ranio je snahu Goricu i biciklom je otišao do šuraka Pavla Živkovića, kojeg je ubio kraj kapije. Suprugu Radu usmrtio je kod njene tetke metkom u uho.
Tragedija u porodici dijasporaca, povratnika sa rada u Austriji, potresla je Srbiju zbog surovosti zločina, ali i zbog činjenice da je reč o uglednoj i bogatoj porodici bez materijalnih problema koji more većinu naroda.
Raspad porodice
Marjan Đokić napominje da je maltene svako dijasporsko selo iskusilo iste probleme.
- Gotovo svaka druga ili treća porodica s povratnicima iz dijaspore se raspala, to su podaci koje imam. Zato su sve ove kuće iza mene puste - objašnjava Đokić.
Marjan Đokić je blizak rođak stradalih i u njegovoj kući je Božidar ubio suprugu Radmilu, tetku njegove majke, dok je on telefonom pokušavao da pozove policiju. Kaže da je kao predsednik Mesne zajednice upoznat sa situacijom u selu i da ne treba verovati mnogim pričama i seoskim ogovaranjima oko motiva zločina, već da razloge obračuna treba tražiti dublje. Kaže da je reč o sukobu generacija i da je takva situacija u mnogim dijasporskim sredinama, selima posebno.
Lagodan život dece
- Imamo generaciju koja je sticala u inostranstvu, eto u našem selu većina je radila u Austriji. Sa druge strane je mlađe pokolenje, koje je ostalo ovde i naviklo na drugi način života. Prosto su neprilagođeni jedni drugima. Stariji su odlazili u inostranstvo, ostavljali decu kod kuće i govorili im da ne moraju da uče i da rade, a da će im oni slati pare. A onda, kad se stariji vrate u zavičaj, zateknu decu koja su navikla sve da dobiju, dok su oni decenijama radili u društvu gde se rad ceni i gde je drugi sistem vrednosti. I tada nastaju problemi - kaže Đokić.
Pretio da će sve pobiti
Meštani su znali da su Dačići imali probleme i da je Božidar pretio da će sve pobiti, ali niko nije hteo da se meša. Dušan Đokić kao glavni razlog navodi deo imanja za koje je Božidar želeo da mu supruga Radmila prepiše.
- Pre nekoliko dana su bili na sudu i njegov šurak Pavle Živković je u tom sporu stao na stranu sestre Radmile - objašnjava Dušan.
Božidar Dačić je s Radmilom radio četrdeset godina u Austriji na bušotinama i mostovima. Penzionisao se pre pet godina i tada se vratio u Barič.
- Pare ljude kvare, a oni su imali sve - kaže Dušan.
On objašnjava da je bilo vidljivo kako se stvari menjaju.
- Sve je počelo 1990-ih godina. Tada su u rodni kraj počeli da se vraćaju penzioneri koji su otišli da rade po Evropi tridesetak godina ranije. U zavičaju su ih sačekali potomci, uglavnom bez radnih navika. I tada su počele svađe i rasprave. Te dve generacije su, nažalost, bile neprilagođene jedna drugoj. Jednostavno, ako si 40 godina živeo i radio u inostranstvu, stvorio si jedne navike i onda se vratiš i vidiš nešto potpuno drugačije - kaže Đokić još u neverici od tragedije koja je zadesila selo.