Umor i brzina odnose živote

Letnja sezona i kiše koje se najavljuju narednih meseci doneće i ove godine velike probleme vozačima koji dolaze u Srbiju ili se nalaze u tranzitu. Svake godine tokom letnjih meseci, nekoliko stotina ljudi izgine u saobraćajnim nesrećama. Neki bi čak rekli da je Srbija jedna velika crna tačka.

Srbija velika crna tačka: Tokom leta na autoputevima strada nekoliko stotina ljudi

Zbog toga se i ove godine poziva na oprez kako bi se izbegle nesreće u kojima ponekad pogine i po pet, šest i više osoba. Najopasnije deonice su i najfrekventniji putevi, kao što su autoput Beograd-Niš, Beograd-Subotica i Beograd-Zagreb, ali i Ibarska magistrala.

U Upravi saobraćajne policije MUP-a Srbije ponovo upozoravaju da naši sunarodnici iz inostranstva koji dolaze u posetu rodbini i prijateljima budu vrlo oprezni, kao i da posebnu pažnju posvete na najopasnijim putnim pravcima, kako kaže Dragiša Simić, načelnik Uprave saobraćajne policije.

- Među najopasnijim pravcima je Ibarska magistrala, i to Lipovačka šuma i Meljak, prolaz kroz Lazarevac i Ljig, prevoj Rudnik na oba uspona, deonica Preljina-Mrčajevci, put kroz Kraljevo i Rašku, Ovčarsko-Kablarsku klisuru, prolaz kroz Užice i Čajetinu, odnosno Zlatibor, zona jezera Kokin Brod, Bistrica i zona graničnog prelaza Gostun - upozorava Simić.

Zbog toga stručnjaci za saobraćaj i neretko kažu da je cela Ibarska jedna velika crna tačka.

- Ovaj put je specifičan jer je vrlo prometan. Tu je i problem veliki broj pešaka koji se kreću putem, motokultivatori, teretne mašine i traktori. Među najopasnijim deonicama u Srbiji su i put Trstenik-Kruševac-Kraljevo, krak autoputa ka Pirotu, put od Vršca do Beograda preko Pančeva, drum oko Zrenjanina, Kikinde, istok Srbije, put Šabac-Loznica, Valjevo-Šabac i deonica Kula-Vrbas ka Somboru, pošto su to putevi gde se razvijaju najveće brzine.

Posebno bismo naglasili autoput od Subotice do Novog Sada, koji nije kompletiran, a na kome se dešava procentualno najveći broj nesreća. Želeli bismo takođe i da preporučimo našim sunarodnicima koji dolaze u otadžbinu da budu oprezni u Srbiji, jer je navika vozača da se pred kraj puta opuste, misle da su već stigli kući i tada se dešava najveći broj nesreća - kažu za "Vesti" u saobraćajnoj policiji.

Od 1980. godine na putevima u Srbiji poginulo je preko 37.000 ljudi, što je ceo jedan grad. Zbog toga se ulaže puno nade u novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, koji bi drastično trebalo da smanji broj poginulih i povređenih u saobraćajnim nesrećama.

- Kada poredimo Srbiju po broju nezgoda sa državama okruženja i Evrope, vidi se da smo na sredini liste. Još uvek zaostajemo za najbezbednijim državama kao što su Švedska, Danska ili Nemačka, ali smo bezbedniji od Hrvatske ili Mađarske. Napravljen je veliki pomak pošto smo 2000. godine bili na vrhu tabele po broju poginulih na putevima - kažu u saobraćajnoj policiji.
 

"Presretači" motre sa zemlje i iz vazduha   Dragiša Simić Kako bi se sprečilo da i ove godine na srpskim putevima izgine veliki broj ljudi, policija će preventivno povećati kontrole na najfrekventnijim putevima i kontrolisati saobraćaj sa zemlje i iz vazduha. - Ove godine ćemo uključiti veliki broj automobila-presretača, a vrlo verovatno i motocikle bez obeležja policije kako bismo poboljšali bezbednost. Angažovaćemo i veliki broj stacionarnih radarskih punktova, ali će postojati i kamere na glavnim putnim pravcima koje će kontrolisati saobraćaj. Prvenstveno nam je bitno da video-nadzorom pokrijemo najfrekventnije deonice na autoputu i Ibarskoj magistrali.   Takođe napominjemo da će se saobraćaj kontrolisati i iz vazduha, gde će pripadnici saobraćajne policije nakon uočenog prekršaja iz helikoptera to i snimiti, a nakon toga će se dalje procesuirati prekršaj - opominje načelnik Saobraćajne policije Dragiša Simić.