Haradinaj se tereti za 63 ubistva, ali će za njih teško odgovarati iz jednog razloga
Ramuš Haradinaj (49), za koga su i mnogi Albanci svedočili da je ratni zločinac, verovatno se neće suočiti sa optužbama ni posle hapšenja u Francuskoj.
Za položaj Haradinaja, koga srpsko Tužilaštvo za ratne zločine tereti za 63 ubistva, neće biti presudni pravni razlozi već politički. Haradinaju osim oslobađajuće presude u Haškom tribunalu pomažu i optužnice i krivične prijave koje su srpsko tužilaštvo i policija podizali protiv njega u vreme vladavine Slobodana Miloševića.
Naime, te optužnice i prijave podizane su po automatizmu, bez dovoljno dokaza, pa Haradinaj može da tvrdi da je politički progonjen. Ovom komandantu OVK za oblast Dukađini (Metohija) pomaže i to što su nestali prisluškivani razgovori vođa OVK koje je imao DB Srbije.
- Pregledao sam svu dokumentaciju koju je država Srbija poslala Haškom tribunalu, ali nije bilo prisluškivanih razgovora koji su bili u DB. Takođe mnoga druga dokumenta nisu dostavljena. Ne znam gde je sve to nestalo - kaže za “Blic” Zoran Stijović, nekadašnji pripadnik DB, koji je svedočio u haškom postupku protiv Haradinaja i njegovih pomoćnika Idriza Baljaja i Lahija Brahimaja.
Pročitajte još:
* Haradinaj uhapšen u Francuskoj po srpskoj poternici
On navodi da je problem i što se u Beloj knjizi, o albanskom terorizmu koju je BIA 2003. prezentovala, navodi da do oktobra 1998. OVK nije imao komandu. Stijović napominje da to nije tačno, a da Haradinaju pruža alibi za komandnu odgovornost.
Analitičar dr Dušan Janjić kaže da su poternice koje su dizane u vreme Miloševića odbijane širom Evrope.
- Sud u Francuskoj će da raspravlja da li su naše optužnice politički motivisane. Postoji generalna sumnja u optužnice iz Srbije, a u Francuskoj ne postoji jak albanski lobi. Ne znam šta treba da se desi da naša Vlada počne da radi svoj posao. Mora da se prekine sa političkom zloupotrebom i standardima Miloševićevog pravosuđa - kaže Janjić.
Haradinaj je po poternici iz Srbije uhapšen i u Sloveniji 17. juna 2015, ali je pušten iste večeri sa zabranom napuštanja te države dok sud ne donese konačnu odluku. Kasnije je oslobođen. Haški tribunal je 4. marta 2005. protiv Haradinaja, koji je u to vreme bio premijer, podigao optužnicu sa 37 tačaka, zbog zločina protiv čovečnosti, ali je u pritvoru u Sheveningenu bio kratko u dva navrata. Haradinaj se konačno u novembru 2012. vratio u Prištinu pošto ga je Haški sud po drugi put oslobodio svih tačaka optužnice.
On je u svojoj knjizi, koja ga dosta optužuje, napisao da se OVK priključio 1994. Srpske službe njegov prvi oružni sukob registruju 24. marta 1998, kada je sa saradnicima pucao na srpske policajce kod Drenice.
Bivša glavna haška tužiteljka Karla del Ponte oštro je u svojoj knjizi „Lov“ kritikovala Unmik na Kosovu, označivši ih kao glavne krivce za neuspeh suđenja protiv Haradinaja. Ona je navela da svedoci Tužilaštva, čiji bi iskazi bili protiv Haradinaja, nisu imali adekvatnu zaštitu i da im je konstantno prećeno. Ključni svedoci protiv Haradinaja, uglavnom Albanci u postupku u Hagu bili su ubijeni, a te podatke je 2011. izneo tadašnji srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.
- Nisam optimista da će Haradinaj biti izručen Srbiji. Mislim da će presuditi politika - kaže Vukčević.
Klao i silovao
Albanka Lj. K. (51), čije svedočenje ima srpsko tužilaštvo, ispričala je da je maja 1998. oteta sa grupom Albanki i Romkinja i odvedena u logor na planini Junik, blizu granice sa Albanijom. Ona je videla dva izmasakrirana srpska policajca, vezana za drvo. Policajci su, kako je Lj. K. kasnije saznala, oteti u zasedi kod mesta Rastavica.
- Sve žene su videle kao su im bili odsečeni delovi tela i izvađene oči, a u rane im je stavljana so. Policajci su još bili živi i zbog strašnih bolova su jaukali. Haradinaj je tada prišao policajcima sa uključenom, zaplenjenom motorolom srpske policije. Izvadio je nož i zaklao ih... Haradinaj me je silovao i sekao nožem kojim je ubio policajce - svedočila je Lj. K.
Ubili dete i ženu
Albanac s Kosova, koga je srpsko tužilaštvo saslušalo 2008, govorio je o zločinima Haradinaja, koga je lično poznavao. On je opisao kako ga je grupa Haradinajevih ljudi mučila 1998. jer im je neko javio da sarađuje sa Srbima. On je taj slučaj hteo da prijavi srpskoj policiji u Đakovici, ali su ga policajci izbacili iz stanice.
- U kući su bili dva moja brata, supruga, petogodišnji sin i ja. Oni su upali maskirani. Siguran sam da su to bili oni, jer znam Haradinajev glas. Jedan brat se sakrio u bunar, a mi smo ostali u kući. Ženu i petogodišnjeg sina su mi izveli napolje, a nas su zadržali u kući. Čuo sam rafale... Kasnije sam izašao napolje i zatekao ih mrtve. Moj sin je u grlo i stomak imao zabodene noževe. Iz grla mu je tekla krv. To nikad ne mogu da zaboravim - opisuje ovaj svedok.
