Pokajnik Simović opasan po Koštunicu
Istraga političke pozadine ubistva Zorana Đinđića, koja je neformalno započeta još u junu 2005. godine i od tada tapka u mestu, u ličnosti nedavno uhapšenog "zemunca" Miloša Simovića mogla bi da dobije novu zvezdu, poput nekadašnjih zaštićenih svedoka.
Specijalno tužilaštvo odavno traži pokajnika koji bi omogućio da se oči u oči sa islednicima nađu izvesni crkveni velikodostojnik, zatim bivši premijer Vojislav Koštunica i njegovi saradnici među kojima su najistaknutiji nekadašnji direktor BIA Rade Bulatović i general Aco Tomić, zatim savetnik Gradimir Nalić, ali i nekadašnji okružni tužilac u Beogradu Rade Terzić.
On je pre dve godine bio pod istragom zbog puštanja čelnika zemunskog klana Dušana Spasojevića Šiptara i njegovih ljudi iz pritvora u kojem su 2001. godine bili zbog lažnih pasoša i otmice biznismena Miroslava Miškovića, ali se ispostavilo da nema dokaza, pa je ubrzo pušten.
Miloš Simović je u postupku za atentat na Đinđića osuđen na 35 godina, a u procesu za seriju ubistava u režiji klana na maksimalnih 40. Tako je 31-godišnji "Zemunac" suočen sa praktično doživotnom robijom, a ako bi stekao povlašćeni status kazna bi mu po novom zakonu bila smanjena i na 20 godina. Za specijalno tužilaštvo on je poželjan svedok, jer se zna da je ostalim "zemuncima" prenosio naređenja od Šiptara i Milorada Ulemeka Legije i poznavao njihove kontakte. Njegov iskaz, međutim, ne bi mogao da utiče na već donete presude.
Kandidat klana za ministraRade Bulatović bi sada mogao da se nađe u situaciji da mora da menja advokata. Naime, Gradimir Nalić, koji ga je ranije zastupao, takođe bivši savetnik Koštunice, možda će morati da se izjasni povodom izjave pokojnog zaštićenog svedoka Zorana Vukojevića Vuka. Ubijeni zaštićeni svedok, da podsetimo, rekao je sudijama da je Dušan Spasojević Šiptar u vreme pobune JSO-a hteo da na mesto ministra policije postavi Nalića, tada Koštuničinog savetnika. |
Ono što je još od pobune JSO-a posebno interesovalo, ali i zbunjivalo istražitelje, jeste što je u to vreme presretnut razgovor Dušana Spasojevića i Legijinog naslednika na mestu komandanta "crvenih beretki" Duška Maričića Gumara, sada osuđenog za učešće u likvidaciji Ivana Stambolića i masakr na Ibarskoj magistrali.
Osim što je rekao Gumaru da pobunu može da zaustavi Koštunica, Spasojević je poručio: "Znači javi mu (nepoznato kome, sumnja se Legiji) da zna ovaj Koštunica. Javi mu da je otišao ovaj (Đinđić) tamo (u bazu JSO u Kuli). Samo nemoj sa tog telefona."
Još tokom "Sablje" gotovo nedelju dana nagađalo se da će Koštunica da bude uhapšen. Srđa Popović, advokat porodice Đinđić, veruje da se to nije dogodilo jer je tadašnji premijer Zoran Živković, koji je imao kontrolu nad policijom, po savetu ambasadora u Beogradu, želeo da izbegne sukob sa Koštunicom koga je podržavala vojska.
Postupak je, međutim, bio pokrenut protiv njegovih bliskih saradnika, Radeta Bulatovića, bivšeg direktora BIA koji je za "NIN" izjavio da je pobuna JSO-a "pobeda patriorskih snaga", ali i generala Ace Tomića, bivšeg načelnika obaveštajne službe. Još kada su uhapšeni dato je obrazloženje da su se našli iza rešetaka, jer su lagali da nisu imali kontakte sa zemunskim klanom, a ne zato što su nešto šurovali s njima. Tužilaštvo je, međutim, kasnije odustalo od krivičnog gonjenja Bulatovića i Tomića.
Pravna gimnastikaOsuđenik na maksimalnu kaznu ne može da postane zaštićeni svedok, pa bi Simović tako morao da je odleži čak i kada bi povlašćeni status stekao u nekom trećem postupku. Zato je potrebno puno pravne gimnastike da bi se on doveo u mogućnost da zatraži smanjenje kazne. Simović, naime, ima pravo da traži da se samo njemu sudi ponovo, pošto su mu presude izrečene u odsustvu. To bi omogućilo da mu se izrekne kazna manja od 40 godina, čime bi stekao pravo da se ponudi za pokajnika. |
