Poginuo heroj rata sa NATO
Penzionisani pilot Slobodan Perić (49), koji je svojevremeno preživeo obaranje svog "miga" kojim je krenuo na 120 neprijateljskih aviona tokom NATO bombardovanja 1999. godine, poginuo je u subotu nešto posle 22 sata u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u mestu Gornje Crniljevo, nedaleko od Valjeva.
Perić je, kako su "Vestima" potvrdili u MUP-u Srbije svojim "fijatom kampanjola" sleteo sa puta, udario u bedem, prevrnuo se i na mestu ostao mrtav. Prema nezvaničnim informacijama, nesrećni čovek, vraćao se iz lova.
Za jednog od najboljih srpskih avijatičara, poznatog po herojskom letu tokom bombardovanja, šira javnost čula je pošto je sa kolegom i najboljim prijateljem Zoranom Radosavljevićem "migovima" napao stotinak NATO aviona. Oba "miga" pogodile su rakete, Perić je uspeo da se katapultira i spase, ali je Radosavljević poginuo. Govorio je da mu je tada u mislima bio dvogodišnji sin Luka, koji ga je molio da ne ide.
Iako je pao na teritoriju Republike Srpske, to nije bio kraj mukama hrabrog pilota. Zarobili su ga Srbi iz sela Trnava, uvereni da su uhvatili američkog pilota. Puno se pomučio dok im je objasnio da je "njihov", ali je kasnije ceo događaj prepričavao kao anegdotu.
U avion "da ga želja mine"
Posle avionske nesreće govorio je da je najveći strah u životu osetio kada se katapultirao i iščekivao da li će se njegov padobran otvoriti ili ne. Posle toga, više nije seo u "mig".
Ipak, i posle penzionisanja, kako je govorio, imao je običaj da ponekad, da ga "želja mine", sedne u avion nekog od kolega koji rade na sportskim aerodromima i "provoza krug, dva". |
"Nisam znao ko su (Srbi ili muslimani). Da sam počeo da bežim, sasekli bi me. Svi su imali 'kalašnjikove'. Odlučio sam da im se javim i viknem: "Zdravo, momci!" Svi su stali. Prišao mi je najhrabriji i tražio dokumenta. Nisam ih poneo. Oznake VJ na kombinezonu ne pomažu. Pita: "Ko si?"
- Šta sad da mu kažem?! Ne znam da li su Srbi ili muslimani. 'Naš sam!" - kažem.
- Koji naš - pitaju.
- Srbin! - odgovaram.
- Vidi agresora, majku mu... Zna srpski! - dobaci neko iz grupe.
- Šta imaš u džepovima? - pita glavni.
- Izvadio sam pištolj, a on kaže: "Jes, naš pištolj, CZ-99!" Drugi mi u džepu nađe 200-300 dinara i viče: "Jes naš. Da je Amerikanac imao bi više para!" I tako sam se spasao po drugi put - ispričao je posle rata Perić.
Tragično stradali pukovnik, prvi put je za komande aviona seo 1976. godine. Penzionisan je 2004, kako je umeo da kaže, u "punoj fizičkoj snazi i u vreme kada je najviše znao o avionu". Kad je ostao bez posla, neustrašivi pilot, posvetio se drugoj svojoj strasti i počeo da peče rakiju u svom rodnom selu Zvalake, pored Loznice.
Tamo je sagradio najmoderniju destileriju, a s ocem je uzgajao najbolje šljive u Srbiji. I na tom polju ređao je samo uspehe, postao je poznat po proizvodnji šljivovice pod nazivom "stari vizet", za koju je dobio dvadesetak najznačajnijih svetskih i domaćih priznanja.
Slobodan Perić iza sebe je ostavio suprugu Veru, ćerku Maju (18) i sina Luku (12).
Nije došao po fotografije
Slobodan Buca Perić skrenuo je pažnju šire javnosti kada je RTS pokrenula dokumentarnu seriju o stradanju srpskih pilota u NATO bombardovanju. Hrabar, rečit i strastven Buca je bio pravo otkrovljenje. Bez okolišenja pričao je o tim strašnim danima kada su on i njegove kolege slati da se s neispravnim radarima suprotstave američkim lovcima.
Njegova kasnija odiseja da u lice skreše nadređenim generalima kako su u sigurnu smrt slali najbolje pilote, bila je mučnija od one kada su ga agresorski lovci oborili preko Drine, a Srbi iz RS držali na nišanu ne znajući čiji je.
O zanimljivom, burnom i odvažnom životu Buce Perića pisale su i "Vesti" koje su priču o njemu objavile na dve strane u rubrici "ispovesti".
Nažalost, po porodične fotografije koje nam je dao za potrebe teksta nikada nije došao, a upravo smo ovih dana nameravali da ga podsetimo na njih i da još jednom ukrademo priliku za razgovor sa čovekom koji se nikada nije predavao. Ni na nebu ni na zemlji.
|
