Glušica nije imao šanse

Tragedija indijskog aviona "boing 737-800" kompanije "Er Indija ekspres" za čijim komandama je bio srpski kapetan Zlatko Glušica, šokirala je domaću javnost, tim pre jer je reč o pilotu sa više od 10.000 sati letenja.

Jedan od pilota koji je sa Glušicom podelio posao na mnogim letovima je i Predrag Radosavljević, predsednik Udruženja linijskih pilota i kapetan "Jata" na "ATR-72".
 

Otkad ste poznavali kapetana Glušicu?
- Upoznali smo se u "Jatu", gde ja radim 25 godina, dok je Zlatko otišao na rad u Indiju. Prve letove obavili smo u vreme kad je on postao mlad kapetan na "DC9", a ja mlad prvi oficir. Bio je izuzetan i kada smo dobili vest o tragediji svi smo bili potreseni.
 

Istraga je na početku, ali, možete li da pretpostavite šta je mogući uzrok nesreće?
- Gotovo nikada nesreću ne izazove jedan faktor, već čitav splet okolnosti. U uslovima kad je istraga tek počela, nezahvalno je izvoditi bilo kakve zaključke o tome da li je i ko kriv, odnosno da li je neki tehnički problem izazvao udes. Poznato je da je na sletanju padala jaka kiša u Malangoru, a prema medijskim napisima u Indiji i rečima preživelih putnika, čula se manja eksplozija pod trupom aviona, što ukazuje na moguće pucanje gume.

Pri takvim brzinama, vlažnoj pisti i uz pucanje gume, nije bilo šansi da se avion zaustavi. Šta se stvarno dogodilo pokazaće istraga i nije uputno licitirati s razlozima.

Zbog čega se srpski piloti sve češće odlučuju na zamrzavanje radnog odnosa u "Jatu" i odlazak na rad u inostranstvo?
- Zato što smo najslabije plaćeni u Evropi. Recimo, u kompaniji "Er Indija ekspres" osnovna plata je 9.300 dolara za do 80 sati naleta, ali je broj letova takav da svi kapetani lete i do 110 sati mesečno. Piloti u Turskoj, Albaniji, udaljenim pacifičkim ostrvima, zemljama regiona imaju daleko veće plate od nas, a o Zapadnoj Evropi da ne govorimo. Zato ljudi odlaze.

Jeste li i Vi razmišljali o odlasku?
- Svakog dana! Posle 25 godina rada ja i dalje živim u stanu koji mi je otac ostavio, imam troje dece na školovanju, vozim auto star 15 godina i pitam se gde su mi prošle godine. Imam još pet godina do penzije. Nisam otišao jer ne želim da budem odvojen od porodice, jer kad kapetan jednom ode, on postaje mašina za pravljenje para, a ja želim da budem uz svoju decu.