Maltretiranje Srba u Diseldorfu: Hapsili nas kao teroriste
Zoran Novaković (25) i Marko Simić (23) sa drugom Dušanom Mutišićem (25), iz Beograda, preživeli su pakao tokom hapšenja i policijske torture u Diseldorfu. Njih su nemački specijalci uhapsili misleći da su razbojnici, a posle maltretiranja su pušteni na slobodu, uz izvinjenje policajaca koji su priznali da su privedeni - greškom.
U šoku je i naša zemljakinja Mira J. iz Diseldorfa, koja već 45 godina živi u Nemačkoj i kod koje su tog kobnog dana 5. januara prenoćila trojica mladića. Novakovića poznaje još dok je bio dete, jer je sin njene dugogodišnje prijateljice koja se vratila u Srbiju i koji je nastavio da se druži sa Mirinom ćerkom Jelenom.
- Njih trojica su stigli kasno te noći, oko pola tri, pa im je ćerka dala moju adresu da ovde prespavaju, jer nije mogla da ide po njih pošto ne stanuje blizu, a i morala je rano da ustane i ide na posao. Tako se desilo da su prespavali kod mene - prepričava šta se dešavalo Mira J. za "Vesti".
Istog prepodneva su se mladići probudili oko 10.30 i rekli joj da idu do grada da nešto pojedu.
- U međuvremenu je sestra došla kod mene, dok je moj sin od 14 godina spavao u sobi, jer je na raspustu. Dok smo sedele u kuhinji, oko 12.15, u stan su upali specijalci, njih tridesetak, razvalivši izlazna vrata, kao da hapse teroriste. Vikali su "Ne mrdajte!" U svaku prostoriju je odmah ušlo po njih petorica. Rekla sam im da u sobi spava dete i da ga ne uplaše. U tom trenutku su već bili kod mog sina, digli ga iz kreveta, bacili na zid i vikali "Ruke gore!" Ispreturali su ceo stan, a da uopšte nisam znala o čemu se radi. Pitala sam ih zašto su uopšte tu? Rekla sam da ovde živim i da hoću da znam zašto su tako upali i provalili vrata. Na to su mi samo rekli: 'Zbog vaše posete!" - opisuje dramatične događaje ova naša sunarodnica.
Bez pomoći konzulata
Trojica mladića su morala da ostanu još neko vreme u Diseldorfu, jer su imali jake bolove, a ni auto im odmah nisu vratili.
- Posle dva dana su rekli da preuzmemo auto, koje je bilo skroz pretumbano i sa polomljenim staklima. Kad su momci otišli u konzulat sa mojom kćerkom, oni su im rekli da nemaju sredstava da im pomognu oko kola, nego da jedino familija može da im pošalje novac preko konzulata. Iskreno, bila sam iznenađena što im nisu pomogli. Oni su se 12. januara odvezli sa polomljenim staklima tako što su prelepili rupe plastičnim plavim kesama. Zoran je rekao da nema izbora i da idu na rizik - priča razočarano Mira.
Mira im je potvrdila da je imala posetu, ali to izgleda nije bilo dovoljno policajcima.
- Posle pretresa su poveli mene i moju sestru u stanicu da damo izjave. Tamo su me pitali da li poznajem mladiće i odakle, na šta sam rekla da znam samo Zorana Novakovića, jer mu je majka živela ovde i bila mi drugarica. Oni su se videli sa mojom ćerkom letos u Beogradu, kada ih je pozvala da dođu u posetu - dodaje Mira J.
Policajci su je potom pitali da li zna šta su njih trojica spremali.
- Rekla sam da ne znam ništa o tome, jer da znam bilo šta, ne bi sebi dozvolila takav cirkus zbog deteta, koje igra fudbal u drugoj Bundesligi. Tek tada sam saznala da su mladići navodno planirali pljačku zlatara, banki, pominjali su teroriste, na šta sam rekla da o tome ništa ne znam. Posle je došla i moja ćerka od 23 godine, koju su takođe saslušali, a onda su nas pustili. Pitala sam ih šta je sa momcima i onda su ispričali da su ih specijalci uhapsili na nekih 500 metara od moje zgrade. Do tog trenutka nisam ni znala šta se desilo sa njima. Tražila sam da pozovem advokata. Rekla sam da to neće proći tako lako, jer su mi razlupali vrata i da me je sramota da izađem na ulicu, iako tu živim 40 godina - prepričava upad policije u stan naša sagovornica.
Policija: Možete da tužite
Kada je besna Mira J. pripretila tužbom, dežurni policajac joj je samo uzvratio "Možete da tužite". Potom je sa trojicom Beograđana otišla u bolnicu.
- Sutradan je Marko imao nenormalne bolove, rekao je da su ga tukli po glavi kada su ga izvukli iz automobila. Brinula sam o njima danima. Javila sam Zoranovoj majci šta se desilo i osećala sam se vrlo glupo, jer ti neko dođe u posetu i ovo se desi - završava Mira J. svoju ispovest.
Posle tri sata su joj iz policije javili da može da dođe i pokupi trojicu mladića iz Beograda.
- Otišla sam sa ćerkom i njenom drugaricom i kad sam ih videla, bila sam potpuno u šoku. Upala sam u stanicu i pitala dežurnog policajca: "Izvinite, gospodine, šta je ovo?! Ova deca su uništena!" Izgledali su kao katastrofa. Zoran je bio prebijen, ali najviše je stradao Marko. Kad sam njega videla, sva sam se naježila i odmah reagovala. Policajac mi je odgovorio da su se oni navodno suprotstavljali. Uzvratila sam mu: - Čak i da su se opirali, kako možete dečku da razbijete glavu da su morali da je šiju i da mu razbijete pet zuba?! Rekla sam da se to ne radi u Nemačkoj i to bez ikakvog dokaza! - završava Mira J. svoju ispovest.
