Udavio se jureći rekord u ronjenju
Ronioci Žandarmerije specijalnim robotom za otkrivanje tela utopljenika i dalje tragaju za Nebojšom Ilićem (33) iz Beograda koji je u sredu po podne nestao u dubinama jezera Zaovine kod Bajine Bašte. Za mladog ronioca koban je bio pokušaj da postigne lični rekord u dubini ronjenja.
- Ilić je u sredu došao na jezero sa prijateljima i zaljubljenicima u ronjenje Nemanjom Nikoletićem (42) i Aleksandrom Jovanovićem(31), obojicom iz Beograda, ali nakon zarona do dubine od 90 metara nije izronio iz jezera Zaovine koje je duboko 120 metara i smatra se jednim od najdubljih u zemlji - pišu beogradski mediji.
Prema planu trojice ronilaca, Nebojša Ilić, koji je ujedno i pilot mađarske avio-kompanije Viz er, kao i drugi član ekipe Aleksandar Jovanović, takođe pilot iste firme, trebalo je da zarone do dubine od 90 metara, dok je Nemanja Nikoletić bio logistička podrška.
Međutim, umesto postizanja rekorda dogodila tragedija, najverovatnije zbog uticaja azota na dubinama većim od 40 metara, pa je Ilić upao u neku vrstu narkoze i postao je dezorijentisan.
Jovanović je tokom ronjenja primetio promenu ponašanja kod Nebojše Ilića koji je, rečnikom ronilaca, bio "pijan". Pokušao je da spase kolegu, ali nije uspeo. Jovanović i Nikoletić nekako su isplivali na površinu, a kada su primetili da je Nebojša ostao u jezeru ponovo su zaronili u nadi da će ga naći.
Nažalost, njihov pokušaj je bio bezuspešan.
- Odmah nakon što smo shvatili šta se dešava pozvali smo policiju, a uskoro su stigli i ronioci Žandarmerije koji nisu uspeli da nađu Nebojšu. Svi smo bili iskusni ronioci. Ja se ronjenjem bavim 13 godina, Aleksandar 11, a Nebojša se ronjenjem bavio tri-četiri godine jer mu je ronjenje, kako je govorio, pomagalo da otkloni stres koji je imao kao pilot s oko 80.000 sati leta. Zbog toga je gotovo svaki slobodan trenutak koristio da roni - ispričao je Nikoletić.
Očevim stopama u pilote
Nebojša Ilić potiče iz pilotske porodice. Njegov otac je bio dugogodišnji pilot u Jatu, a sestra mu je stjuardesa u Viz eru. Nakon završetka pilotske škole, Nebojša je pokušavao da se zaposli u Jatu, ali u tome nije uspeo, pa je posao pilota našao u mađarskoj kompaniji. Inače, prema rečima prijatelja, Nebojša je bio adrenalinski zavisnik što ga je, verovatno, koštalo života.