Ko je ubio četvoricu braće Simić na Kosovu?
Ni 16 godina od brutalnog ubistva četvorice braće Simić ne znaju se imena njihovih ubica. Nema pravde, nema istine o jednom od najtežnih zločina, ogorčen je Živorad Simić, jedini muškarac iz porodice koji je ostao da živi na Kosovu i čeka pravdu. U petak je izašao na groblje da obeleži godišnjicu i upali sveću stričevima Živku, Dimitriju, Živojinu i ocu Trajanu, starcima koji su zaklani dok su čuvali stoku.
Na ubodnim ranama nađeni su tragovi gašenih opušaka.
Prvi ratni zločin od dolaska Kfora na Kosovo dogodio se 20. juna 1999. Još je Bernar Kušner, prvi administrator Kosova ispred UN, zajedno s komandantom Kfora Majkom Džeksonom obećao da će zločince pronaći, ali od tada ni reči, ni istrage.
Tek nakon što su "Vesti" pre dve godine objavile tekst o brutalnom ubistvu četvorice braće, Živorad, koji u Ugljaru živi kao podstanar, pozvan je u Euleks da svedoči. Ali, umesto pomoći, doživeo je, kaže, veliko poniženje.
- Tužilac Dijana Vilson je stalno pitala - znaš li ko ih je ubio? A onda mi je savetovala da sam istražujem i nađem svedoke. Da kucam na vrata i pitam jesu li oni ubice? To bi trebalo valjda oni da rade. Kada je strina pronašla masakriranog Živka, on je još bio živ, rekao je da ih je bilo 14-oro ubica. To znači da svaka kuća od Mramora do Kosovske Kamenice zna ko ih je ubio, ali nema policije, vladavine pravde i prava da ih pita - očajan je Živorad.
Simići su u Slivovu, 12 kilometara od Gračanice živeli stotinama godina. Od ubistva braće imanje je uzurpirano.
Verovali pukovniku Smitu
Simići su 1999. godine ostali u Slivovu jer je britanski Kfor, odnosno pukovnik Smit, garantovao da im "dlaka s glave neće faliti".
- Sudija, isto iz Britanije, sada me šalje da sam tražim dokaze, a u zaključcima piše da je reč navodnom ubistvu, a ljudi zverski ubijeni. Dakle, ima ko da napiše rezoluciju o Srebrenici, a ljudima koji su nevini poklani, nema ko da se bavi - kaže Živorad.
