Poslednji pozdrav za zdrobljenog rudara
U pratnji nekoliko stotina rođaka, supruge i troje dece, prijatelja, kolega iz rudnika, ministra Aleksandra Antića, rukovodstva i sindikalaca Rudnika Rembas kod Resavice, juče je sahranjen Željko Miletić (36), rudar koji je prošle nedelje poginuo kada se u jami Strmosten na njega sručila velika količina uglja i jalovine.
Pored sanduka u selu Lomnica kod Despotovca bili su njegovi roditelji, brat i rudari u četnim uniformama.
- Sinko, srce moje. Da li je bog tako hteo? Zašto mi je život ovako zacrtao? Evo idu tvoji pilići. Dođite kod dede - plačući i paleći cigaretu za cigaretom kroz suze je uspevao da kaže rudarov otac Miodrag Miletić, van sebe od bola.
Njegova majka Miloranka Miletić nije mogla da zaustavi suze.
- Sinko, gde te spremam? Ideš u kuću bez prozora i vrata - jadikovala je nesrećna žena.
Rudarski posao najteži je na svetu, rekao je ministar Antić pre nego što su na poslednji počinak telo nesrećnog rudara spustili u raku njegove kolege.
- Moramo da vodimo računa o Željkovoj porodici, ženi i troje dece. Sve ćemo učiniti što je u našoj mogućnosti da porodica manje pati, da njegovoj supruzi obezbedimo posao, a deci stipendije - izjavio je Antić.
Još šokirane Miletićeve kolege u suzama juče su rekli da nema rudara koji u jednom u radnom veku nije bio zatrpan.
- Nama uvek puca kičma. Tako se radi oduvek, ali ovako hranimo porodice. Poginuće neko, ali mi moramo da radimo. Zato i ginemo, drugog izlaza nemamo - kažu oni.
