Kako rasteretiti srpske zatvore?
Izricanje altenativnih sankcija može doprineti smanjenju broja ljudi u zatvorima, smatra kriminolog Zlatko Nikolić. On je ocenio da je glavni problem prenaseljenih zatvora u Srbiji to što u njima uvek može izbiti pobuna zatvorenika i da zato upravnici zatvora neretko dozvoljavaju najzloglasnijim osuđenicima da praktično upravljaju određenim paviljonima.
- Problem prenaseljenosti zatvora u Srbiji je prisutan duže vreme kao rastući problem jer najveći deo naših kapaciteta nije renoviran. Čak i zatvori u Padinskoj skeli i Požarevcu, koji su renovirani, nemaju adekvatne uslove za izvršenje dugogodišnjih kazni već su to ustanove koje su adekvatne za pritvor - kazao je Nikolić za agenciju Beta.
Po njegovim rečima, problem prenaseljenosti zatvora je prisutan ne samo u zemljama Afrike ili Južne Amerike već i u Evropi.
-Jedan od glavnih problema takvih zatvora jeste nemogućnost organizovanja socijalne kontrole. Prenaseljenim zatvorima ne možete da vladate, oni su potencijalna bomba zbog stalno prisutne pretnje pobunom zatvorenika, a to je noćna mora svakog upravnika. Zato upravnici kupuju socijalni mir time što najgorima među lošim osuđenicima, daju da vladaju sopstvenim paviljonima, da maltretiraju slabije zatvorenike - rekao je Nikolić.
Prema njegovim rečima, izricanje altenativnih sankcija može doprineti smanjenju broja ljudi u zatvorima, ali je pitanje kako će javnost reagovati na takvu vrstu kažnjavanja.
- Alternativne sankcije predstavljaju novinu kod nas, ali smo se brzo prilagodili tome. Treba insistirati što više na alternativnim kaznama bez zatvora iako će mnogi građani biti protiv toga jer osuđenike žele da vide samo u zatvoru - rekao je Nikolić.
Dodao je da amnestija može da smanji broj osuđenika na mesec dana ili dva, ali ne može biti trajno rešenje.
- Kod nas postoji fenomen da zatvori ne mogu da prime sve osuđenike na izdržavanje kazne odmah nakon što im je kazna izrečena, a slati nekog u zatvor nakon četiri godine, iako je osuđen na godinu dana zatvorske kazne, nema smisla. Takve kazne ne treba izvršavati, rešenje može biti abolicija ili pomilovanje da bi se izbegla prenaseljenost zatvora - rekao je Nikolić.
Nikolić je dodao da sudovi moraju da shvate značaj saradnje sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija i zatvorskim upravama, kako bi zajednički radili na rešenju problema prenatrpanosti zatvora.
- Isključivo predsednik Višeg suda treba da vrši kontrolu pritvora, ali najveći broj njih nikad nije ušao u zatvor već delegiraju ovlašćenja na druge sudije koji rade njihov posao. Veliki problem je i nedostatak parlamentarne kontrole pritvora, mnogi političari su fingirali obilaske zatvora ne shvatajući da obilazak nije turistička šetnja i da osuđenici izvanredno znaju ko je neuk po pitanju zatvorskih uslova - rekao je Nikolić.
Po podacima Saveta Evrope (SE) za 2012. godinu, Srbija sa 160 zatvorenika na 100 mesta, ima najveći stepen prenaseljenosti zatvora od svih država članica te organizacije.
