"Kosovo da odobri osnivanje Specijalnog suda u inostranstvu"
Parlament Kosova treba da odobri osnivanje specijalnog suda koji bi se nalazio u inostranstvu i koji bi sudio za ratne zločine počinjene tokom rata na Kosovu od 1998-1999. godine, saopšteno je iz organizacije Hjuman rajts voč i istaknuto da bi mogli da budu optuženi i neki istaknuti kosovski političari.
U saopštenju se dodaje da kosovski parlament takođe treba da pristane na produženje mandata Misije Evropske unije za vladavinu prava (Euleks) i da joj omogući da nastavi s istragama i suđenjima za teške i politički osetljive zločine na Kosovu.
"Predlog za osnivanje specijalnog suda i produženje pravne misije EU predstavlja šansu Kosova za unapređivanje pravde i individualne odgovornosti za vrlo teške zločine", izjavila je Lote Lajht, direktorka za EU pri HRW.
Dodaje se da je, uprkos napretku, pravosudni sistem na Kosovu i dalje slab, uz neadekvatnu bezbednost sudija, sudskog osoblja, tužilaca i podnosilaca tužbi.
"Posebno zabrinjava to što ne postoje adekvatne mere za zaštitu svedoka i zbog toga je potreba da se formira veće sa sedištem u EU od posebne važnosti", navodi se u saopštenju.
Pošto pravosudni sistem Kosova nije mogao da pruži zaštitu svedocima u osetljivim
|
* Priština u strahu: Jahjaga sad traži osnivanje Specijalnog suda za ratne zločine |
predmetima, čak i uz međunarodno angažovanje, EU je 2011. godine osnovao specijalnu istražnu operativnu grupu za vođenje kriminalističke istrage o navodno počinjenim zločinima navedenim u izveštaju Saveta Evrope iz 2010, koji je sastavio švajcarski senator Dik Marti.
Raniji postupci za ratne zločine vođeni na Kosovu i pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) bili su ometani zbog pretnji, pa čak i smrti svedoka, dodaje se. Kako bi se zaštitila svedoke i informacije, operativna grupa ima sedište u Briselu i zapošljava samo međunarodno osoblje.
"U Martijevom izveštaju su neki pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, albanske pobunjeničke grupe za vreme rata, optuženi za otmice, premlaćivanja, pogubljenja po kratkom postupku, a u nekim slučajevima i za prisilno vađenje ljudskih organa na teritoriji
Albanije", naveo je HRW.
Prema Martijevom izveštaju, žrtve su bile većinom Srbi i Romi s Kosova, ali među njima je bilo i Albanaca za koje se sumnjalo da su pre ili tokom rata sarađivali sa srpskim vlastima, kao i pripadnika suparničkih oružanih grupa.
Posle rata, neke vođe te pobunjeničke grupe počele su da se bave politikom i sada su na visokim položajima, navodi se u saopštenju HRW.
Prema predlogu za osnivanje suda, taj sud bi sudio u krivičnim postupcima pokrenutim na osnovu rada specijalne operativne grupe.
"U operativnoj grupi kažu da se istraga privodi kraju, ali još uvek nije objavljeno da li će podizati optužnice. Optužnice delimično zavise od osnivanja suda koji bi radio van Kosova, ali pod kosovskom jurisdikcijom, gde će se svedoci osećati dovoljno bezbedno da mogu da svedoče. Među optuženima mogli bi da budu neki istaknuti kosovski političari", naveo je HRW.
HRW je podsetio da su, pored EU, i SAD izrazile podršku osnivanju specijalnog suda sa sedištem u inostranstvu, rekavši da bi se time Kosovu pomoglo u izgradnji "međunarodnog kredibiliteta".
"SAD su pomogle u finansiranju specijalne istražne operativne grupe i poslale su jednog bivšeg visokog zvaničnika da radi kao glavni tužilac. Američke i evropske diplomate kažu da će se Savet bezbednosti UN baviti tim pitanjem ukoliko parlament Kosova odbaci specijalni sud", naveo je HRW.
