Ćorak umesto bombe?
Branka Prpa, udovica ubijenog novinara Slavka Ćuruvije, izjavila je da Miroslav Kurak nije pucao u Ćuruviju 11. aprila 1999. godine kada se desio zločin kojem je ona bila i neposredni očevidac.
- Za mene je to novo ime, ali on nije pucao u Slavka. Ne liči mi na tu osobu. Drugog koji je mene sa leđa udario pištoljem po glavi nisam videla - rekla je Prpa. - Ubica je bio je mlad, imao je crnu kapu i bio obučen u crno. Ta hladnoća, taj mir nekog ko oduzima život, to pamtim.
Iako je bila neposredni očevidac, nju je policija tek 19 meseci posle ubistva zvala da svedoči, dok je poslednji put to uradila u Okružnom sudu u januaru 2007.
Prpina izjava dodatno unosi nedoumice oko toga da li je sa privođenjem dvojice osumnjičenih i imenovanjem druge dvojice učesnika zaista i rešeno ubistvo vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin" kako su nadležni u tužilaštvu i policiji, predvođeni prvim potpredsednikom i šefom Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti Aleksandrom Vučićem, pre dva dana obelodanili na konferenciji za medije.
Ni Prpa, kao ni ćerka i brat ubijenog novinara, Jelena i Jovo Ćuruvija ne veruju da slučaj može biti okončan ukoliko se ne otkrije ko je tadašnjem šefu Državne bezbednosti Radetu Markoviću, koji je naveden kao nalogodavac, izdao naredbu za likvidaciju.
- Ja sam uvek potencirao da je Mirjana Marković inspirator i podstrekač, a da je vrh, odnosno Slobodan Milošević, jedini koji je to mogao da naredi - kaže Jovo Ćuruvija.
Poslednji susret u suzamaU ranijim izjavama Branka Prpa je posvedočila kako je izgledao poslednji susret Mire Marković i Slavka Ćuruvije nakon što je 1998. godine vlast zabranila njegov list "Dnevni teelgraf" jer je pisao o zločinima srpskih bezbednosnih snaga na Kosmetu. Ćuruvija je, prepričala je Prpa, supruzi Miloševića rekao: "Šta vi ovo radite? Izazvaćete rat ogromnih razmera." Onda je odgovorila: "A vi hoćete da nas bombarduju", a on je uzvratio "Pa možda bi i trebalo da vas bombarduju, da konačno i vas skinemo", svedočila je Prpa. |
Još od momenta kada se desilo ubistvo, u jeku NATO bombardovanja, kružile su priče da je nalogodavac bila supruga tadašnjeg predsednika države Mirjana Marković koja je poslednji razgovor sa Ćuruvijom završila u suzama.
- Potpuno je nelogično da u situaciji kada je u Srbiji bilo vanredno stanje šef DB-a donosi samoinicijativno odluku o ubistvu novinara. Sasvim je sigurno da je odluka doneta na drugom višem mestu i bilo bi važno da se tokom dalje istrage i sudskog postupka dođe do tog podatka - ko je naložio Markoviću da se ubije Ćuruvija i koji je motiv? - ističe predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vukašin Obradović.
On primećuje da je u jednoj polurečenici specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića da se radi o političkim motivima ali da je moguće da će "tokom istrage doći i do nekih, možda, ličnih motiva", istraga otkriti precizan motiv pravog nalogodavca.
Mira Marković, koja je u međuvremenu dobila politički azil u Rusiji, poručila je preko svog prijatelja, bivšeg direktora novinske kuće "Politika" Hadži Dragana Antića, da neće da odgovara na optužbe da stoji iza ubistva Ćuruvije.
Beogradski advokat Božo Prelević i nakon petooktobarskih promena koministar policije, kaže da se i 2000. znalo ko je naredio ubistvo, ali da nije bilo dokaza za to. On je uveren da će slučaj biti rasvetljen tek pošto se dokaže ko su izvršioci, ali pre svega ko su nalogodavci, što, dodaje, nije moguće ukoliko se bivšem šefu DB-a Radetu Markoviću ne dodeli status svedoka saradnika. On smatra i da u Ćuruviju nije pucao pripadnik DB-a, jer je u to vreme, kako kaže, bilo dovoljno "pistoljerosa" koji bi to uradili za nekakvu uslugu.
- To je sad ona enigma, gde vam treba nesumnjiv dokaz o nečemu, a pitanje je da li su ga policija i tužilaštvo pribavili ili nisu. Dakle, pitanje ovog slučaja je pitanje dokaza - zaključuje Prelević.
Ulemek mnogo znaOstalo je nejasno zašto se Legija dobrovoljno javio da svedoči i to, kako tvrdi Vučić i Radisavljević, bez ikakve protivusluge države.
|
Legija se nudio i ranije
Milan Radonjić i Ratko Romič, dvojica osumnjičenih za planiranje i ubistvo Ćuruvije, iako se danima po medijima najavljivalo njihovo hapšenje, mirno su sačekali policajce i agente BIA koji su ih priveli.
Radonjić je uhapšen u svojoj kući u Jajincima, koja je posle toga pretresena i iz nje je odnet džak sa njegovim stvarima. Romić je uhapšen u svom balonu za fudbal Milvol na beogradskom Lionu. Njegov stan u naselju Karaburma je takođe kasnije pretresen.
Oni su pred tužiocem i svojim advokatom iscrpno izlagali svoju odbranu gotovo devet sati u zgradi Specijalnog suda, u kom će i ostati tokom pritvora.
Iako se godinama spekulisalo da su oni, Rade Marković, kao bivši šef DB-a i Miroslav Kurak, radnik DB-a, učestvovali u ubistvu Ćuruvije, tek izjava koju je dao Milorad Ulemek Legija, bivši komandant JSO, kao neko ko je znao pojedinosti ubistva, presudila je da se oni uhapse i protiv njih podigne optužnica.
Kurak hapšen, pa puštenMiroslav Kurak za koga tužilaštvo sumnja da je direktni počinilac ubistva, hapšen je 2003. godine u akciji Sablja. |
Da je dobro upoznat sa time ko je ubijao u to vreme, poznata je činjenica. To se pokazalo i 2001. godine, kada se u kancelariji Dušana Mihajlovića, tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova sastao sa njim i Čedomirom Jovanovićem. Videvši plakat na kome se nudilo 300.000 maraka za informacije o nerasvetljenim ubistvima, među kojima Ćuruvije, Ivana Stambolića i drugih, glasno je počeo da sabira sumu ispod svake fotografije.
"Ne znam da l' da vam sad uzmem ove milione ili kasnije", navodno je tada izjavio.
Sa druge strane, ostaje pitanje zašto ako se već Ulemekova izjava uzima kao relevantna, nije uzela u razmatranje i izjava Nenada Ilića Glavonje (39), bivšeg pripadnika JSO, osuđenog zbog ubistva na Ibarskoj magistrali četvorice članova SPO-a.
'Vesti" su došle u posed službene beleške koju su pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala sačinili u razgovoru sa Ilićem 3. aprila 2003. godine u Centralnom zatvoru. U njoj on direktno kao počinioce ubistva optužuje pripadnike zemunskog klana, odnosno Mileta Lukovića Kuma.
- Dok smo se vraćali iz Budve nakon neuspelog atentata na Vuka Draškovića, Kum mi je rekao... "To se tako ne radi. Kako smo mi Ćuruviju, dobili smo informaciju kad i gde. Bili smo na čekanju. On je naišao sa ženom. Njega smo opleli i kraj. Mogli smo i ženu, ali žena nije bila meta i tu je kraj." To je slušao Miloš Simović koji je počeo da viče "Šta to pričaš kume, kume, kume", pokušavajući da zaustavi u daljoj priči Lukovića - izjavio je Ilić.