Karleuša: Sakriveni dokazi o Ćuruviji

U istrazi ubistva Slavka Ćuruvije došli smo do zida, a iza tog zida bio je prostor u kome deluje Služba državne bezbednosti, rekao je nekadašnji zamenik načelnika Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala MUP-a Srbije Dragan Karleuša koji je, u okviru policijskog tima koji se bavio delima visokog kriminala iz vremena Miloševićevog režima, istraživao i slučaj ubistva novinara, vlasnika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin", 11. aprila 1999. godine.

"Zna se da je Služba državne bezbednosti pratila Ćuruviju, da se zna da je ona organizovala. Ali oni (ljudi koji su pratili) nemaju nikakve veze sa likvidacijom"

 

Povodom izjave tužioca Srbije za organizovani kriminal Miljka Radisavljevića po kojoj su se u slučaju Ćuruvija pojavili novi dokazi, Dragan Karleuša navodi da "gospodin Miljko Radisavljević valjda zna šta radi i da misli da je on ozbiljan tužilac, pa da bi, ako ima neke nove dokaze, bilo dobro da se sa njima izađe i da se čitava ta priča konačno rasvetli.“

Šta se to novo može utvrditi?

- Može se utvrditi nešto što se zove dokaz. Mi smo tada sagledali šta sve stoji, šta je bilo, kako je bilo, ko je involviran. Ali nismo imali dokaza da se sve to prilikom podnošenja krivične prijave priloži uz prijavu. Kako bi se mogao uraditi valjani krivični postupak. Mi smo utvrdili ko je pratio, ko je u Službi državne bezbednosti vodio celo to praćenje. Tu ništa nije sporno. To je sve rasvetljeno i sve se zna. Svi učesnici u tom praćenju su saslušani, dali su svoje iskaze. Oni nemaju nikakve veze sa likvidacijom. Mi smo čak utvrdili da ti ljudi čak i ne znaju zašto su pratili čoveka. To je u stvari i tako. Oni kada to rade i ne znaju zašto nekoga prate. Rade samo čisto suvo praćenje i izveštavanje o rezultatima praćenja, kaže Karleuša za radio Slobodna Evropa.

Karleuša je istakao da se zna "da je Služba državne bezbednosti pratila, da se zna da je ona organizovala".

- Zna se sve šta je bilo. Neko je to znao i neko to i dan danas zna. Ali opet tamo negde u nekom kutku te iste službe. Da li su ti ljudi koji su to radili danas tamo ili više nisu u službi, to ne znamo. Ali tamo negde čuči mogućnost da se dođe do dokaza, dodao je.

Na pitanje da li treba verovati da dokazi postoje ili su uništeni, Karleuša smatra da mnogih dokaza koji se traže na licu mesta, obrade lica mesta..., do kojih su došli - "da svega toga ima vrlo malo, gotovo ništa".

- I to ne ukazuje na izvršioca. Znači, ukazuje na zločin, ukazuje na fakte, koliko pucanja, koliko metaka, tragovi, oštećenja, ubijen čovek, položaj i sve to. Ali ništa ne ukazuje na izvršioca. Sem što ukazuje na kuhinju, naglašava Karleuša.

Karleuša je potom rekao da je policiji i Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala, prioritet bio da se rasvetle ključna ubistva koja su najavljivana tokom demokratskih promena kao ona koja će biti rasvetljena.

"Mi smo večni"

- Dakle, prioritet je bio da se rasvetle ubistva Ćuruvij, Stamoblića i slična ubistva. Mi smo preduzeli sve što je moguće i nismo uspeli. Mi smo došli do zida i znamo ko je bio iza zida. Taj zid je bilo nešto što bi se zvalo prostor iza koga deluje Služba državne bezbednosti u ono vreme. Ali, mi smo svesni da ni tadašnja garnitura novih rukovodilaca Službe državne bezbednosti nije bila u mogućnosti da to uradi. Kažem, to je neko jezgro koje nešto zna o svemu tome, ono je zabetornirano, to se ćuti. Jedna je možda situacija interesantna. I ja ću vam je ispričati. Ja sam jednom prlikom nešto rekao i pitao, nadajući se da ću da dobijem konkretan odgovor koji bi mi pomogao da stvari pomerimo ka rasvetljavanju Ćuruvijinog ubistva. Dobio sam odgovor. ¨Da vi to sve hoćete, ali vi ćete tu biti četiri godine. A mi smo večni¨. Ne znam da li vam to znači dovoljno, rekao je na kraju Karleuša.