Dokazivanje silovanja je mučan proces
Kako bi na sudu dokazale zločin, žrtve silovanja često moraju i da plate. Rezultati pregleda kod ginekologa i u Urgentnom centru, gde ih policija upućuje, često nisu dovoljan dokaz na sudu. Nadležni saglasni da je najčvršći dokaz nalaz sudskog veštaka, a to košta najmanje 5.000 dinara.
Da bi obezbedile dokaze da su silovane, neke žrtve prinuđene su da satima čekaju u različitim institucijama i da za to plate. Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra kaže da pored ginekoloških povreda, žrtve najčešće imaju i druge povrede po telu.
"Da bi žrtve mogle da zabeleže te povrede, koje su dokaz na sudu, same moraju da idu kod lekara gde se te povrede beleže. Te povrede se najbolje beleže kod lekara sudske medicine", navodi Macanović, ističući da se taj pregled plaća i do 5.000 dinara.
Slobodan Savić iz Instituta za sudsku medicinu objašnjava da je najbitnije da se kompletan pregled uradi na jednom mestu, a ne da se žrtva nasilja šeta od ordinacije do ordinacije.
"Kao prvo, mali broj slučajeva silovanja se prijavi, najčešće zbog toga što je ženu sramota da to prijavi, a problem je i što veliki broj slučajeva ne bude dokazan u sudskom postupku", kaže Savić.
U policiji su saglasni da najpotpuniji nalaz može dati sudski veštak, ali o tome ko će pregledati žrtvu, kažu, ne odlučuju oni.
"Sve to radimo isključivo uz naredbu, odnosno nalog tužilaštva. Mi ne možemo žrtvu da odvedemo na pregled ako to ne naloži tužilac, jer troškove tog pregleda snosi tužilaštvo", kaže inspektorka Policijske uprave za Grad Beograd Biljana Petrov.
Donedavno, o upućivanju žrtve na pregled i troškovima odlučivao je istražni sudija, ali je sada to u nadležnosti tužioca. Predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić saglasan je da je u interesu žrtve da se dokazi prikupe što jednostavnije, ali podseća da postoje stroga pravila kada je reč o prikupljanju i primeni.
"Ukoliko se neko od tih pravila prilikom prikupljanja dokaza prekrši, postoji rizik da taj dokaz jednostavno nema karakter sudskog dokaza", upozorava Ilić.
Od 2010. godine, petina slučajeva završena je oslobađajućom presudom zbog nedostatka dokaza, kažu u Višem sudu.
