"Feku linčovala rulja huligana"
Ko je bio Fedor Frimerman, mladić retkog imena koga su u noći, 25. jula, mučki, do smrti tukli pripadnici obezbeđenja splava Saund? Svi koji su ga poznavali kažu da je bio "faca", duhovit, šarmantan, omiljen među prijateljima, kojih nije manjkalo u svakom delu grada, kao da je živeo u nekoj maloj kasabi, a ne u milionskom Beogradu.
Par stotina Fedorovih prijatelja okupilo se nakon tragedije ispred splava da zapali sveće, dok ih je policija nadzirala, strahujući od incidenta. Ali Fedorovo društvo nije onaj deo beogradske mladeži koji izaziva kavge i ima podebele policijske dosijee. To su normalni mladići i devojke iz kraja koji su podjednako uživali u njegovom prisustvu, jer je bio veseo, pažljiv, darežljiv, nešto što se u današnjem svetu retko nađe u jednoj osobi.
Ko obezbeđuje splavove?Policija je ubrzo nakon ubistva Fedora Frimermana i teškog povređivanja Milana Modrinića, privela dvadesetak osumnjičenih, uglavnom pripadnika obezbeđenja sa splava Saund, ali i sa obližnjeg koji su pritekli u pomoć "kolegama". Zadržana su samo četvorica, dok je po iskazima očevidaca u prebijanju učestovalo najmanje njih dvadesetak! |
Kada bi i došlo do koškanja, on nije bio od onih koji bi sedeli po strani i gledali svoja posla, kako su te noći učinili gosti pomenutog splava, već bi pritekao u pomoć, razdvajajući zavađene. Baš kako je i učinio kada su pripadnici obezbeđenja nasrnuli na njegovog poznanika Milana Modrinića sa kojim je te večeri izašao u grad. Milan je zadobio teške telesne povrede, a Fedor više nije ustao sa zemlje.
Porodica i prijatelji rešeni su da se na slučaj ne uhvati paučina zaborava i da krivci moraju biti kažnjeni kako bi poslužili kao upozorenje nekim budućim potencijalnim nasilnicima koji se iživljavaju nad nemoćnim pojedincima.
- Svako veče razmišljam o Fedoru. Znam da ne možemo da ga vratimo, ali neću da dozvolim da njegova smrt bude potpuno besmislena, što će ona i ostati, ako se vinovnici ne kazne i ako se na taj način pošalje poruka da u Srbiji možete premlaćivati ljude do smrti. Strašno je što smo mi počeli ovakve stvari da doživljavamo kao uobičajene - priča Filip Čolović, Fedorov brat po majci.
Stradali mladić potiče iz poznate porodice koja je nesvakidašnje prezime nasledila od ruskog izbeglice, Fedorovog dede, pridošlice u Srbiju između dva svetska rata. Otac Andrej, koji je preminuo pre 13 godina, bio je univerzitetski profesor, majka Ljubica je pravnica u penziji.
Fedor je završio menadžment u sportu, a ubrzo potom upisao je i master na Akademiji umetnosti i uporno, ali i bezuspešno tražio posao. Kao i većina današnje mladeži u Srbiji - tražio se. Čak je razmišljao da sa svojom devojkom Milicom Dimitrijević ode u daleku Australiju i tamo okuša sreću.
- Mislio je da će tamo započeti novi život, raditi ono za šta se školovao, da će njegovi snovi postati stvarnost. Do tada je volontirao u Košarkaškom klubu Radnički, jer je njegova najveća ljubav, a ujedno i najveći talenat bila košarka. Dobio je i licencu koja bi mu otvorila put ka eventualnoj trenerskoj karijeri. Kako je lako stupao u kontakt sa ljudima, tako je lako i zadobijao poverenje dece. Dešavalo se da svoje slobodno vreme provodi tako što bi im davao savete preko telefona - ne samo u vezi sa košarkom, već da moraju da brinu o obavezama u školi - priča Milica.
Niko nije pritekao u pomoćPorodica ubijenog mladića se plaši da će sva ona rulja koja je tukla onesvešćenog Fedora uz pomoć skupih advokata smisliti izgovor da oni nisu zadali smrtni udarac. |
Iza nje i Fedora ostalo je pet godina iskrene i posvećene ljubavi. Poznaju se još iz osnovne škole i svi su znali za ovaj lep i veseo par.
- Voleli smo se bez taktike i emotivnih kalkulacija - kako bi on nekada govorio: "Bejbe, ti i ja do Japana!". Bio je moja radost i sreća... - pokušava da nađe odgovor na pitanje zašto njenog Feke više nema.
Bratance čekao da porastu- Imam dva sina, od tri i po i dve godine, i ne sumnjam da bi ga oni obožavali, ali on se nije igrao sa njima, nije ih izvodio u park. Kao da je čekao da porastu i ja sam mislio da nije zainteresovan. A onda sam jednom došao kod njega i u vitrini, na najupečatljivijem mestu video fotografije mojih sinova sa Fedorom. |
Ne može da shvati da postoje ljudi koji drugog čoveka mogu da tuku do smrti, da ga šutiraju besomučno dok onesvešćen leži na zemlji, i to bez povoda i razloga.
- Ovo je za mene postala država u kojoj uveče izađeš u provod u grad i više se nikad ne vratiš kući. Raznorazna "obezbeđenja" na vratima klubova dočekuju goste, a kada ispraćaju - ispraćaju sa kartom u jednom smeru - bez povratka.
