Kako smanjiti broj saobraćajnih nesreća
Proteklog vikenda u Beogradu je u saobraćajnim nesrećama poginulo šestoro ljudi, a petoro je teško povređeno, i to su veoma zabrinjavajući podaci. U saobraćajnoj policiji kažu da mogu da rade i više i bolje, ali da ne mogu samo oni da se bave bezbednošću saobraćaja. Stručnjaci smatraju da je kažnjavanje samo jedna od mera, a da preventiva daje dugoročne rezultate.
Godišnji odmori i visoke temperature ispraznili su ulice. Za mnoge to znači da mogu da voze brže nego što je dozvoljeno. Zbog toga je policija tokom vikenda kaznila 260 vozača. Neki su u saobraćaju i bez dozvole: za vikend ih je uhvaćeno čak 145. Gotovo 290 njih vozilo je pod dejstvom alkohola. Dragan Bogosavac iz Uprave saobraćajne policije kaže da je pitanje koliko je još vozača učestvovalo u saobraćaju, a da ih nije otkrila saobraćajna policija.
"Još uvek kod vozača ne postoji svest da takvim ponašanjem mogu ugroziti i svoju i tuđu bezbednost", kaže Bogosavac.
U Švedskoj, godišnje u saobraćajnim nesrećama u proseku nastradaju 3,2 osobe na 100.000 stanovnika, a u Srbiji skoro 11. Stručnjaci upozoravaju da veći broj policijskih patrola i kažnjavanje daju samo kratkoročne rezultate i da više pažnje država mora posvetiti preventivi.
"Jedna od toga je da učimo decu, ne možemo jedne godine da sprovedemo akciju i da smatramo da smo završil, sledeće godine su nova deca u osnovnim školama, druga su porasla, ne možemo da se zadovoljimo time da to ne radimo", kaže Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta.
U Srbiji je prošle godine u saobraćajnim nesrećama stradalo više od 600 ljudi. Mnogi i zbog nevezanog pojasa. Profesor Vujanić kaže da je u Švedskoj pet odsto građana ne vezuje pojas a kod nas oko 35 odsto građana.
"Šveđani smatraju da im je to jedan od najvećih problema, a mi smo zgranuti kako može pet odsto građana koji ne vežu da bude problem. Da, ali u vozilu od poginulih 50 odsto nije bilo vezano", kaže Vujanić.
Saobraćajci kažu da svi u sistemu mogu više da urade. Prema rečima Dragana Bogosavca, neophodno je da saobraćajna policija radi više i bolje da bude prisutna na mestima gde je to najneophodnije.
"S druge strane građani učesnici u saobraćaju moraju da budu svesni da mogu učestvovati u saobraćaju samo na način koji je propisan zakonom i na način gde neće ugrožavati ni svoju niti bezbednost drugih učesnika u saobraćaju", kaže Bogosavac.
Devedesetih je u Beogradu godišnje ginulo skoro 350 ljudi, a sada je taj broj između 115 i 130.
