Dijasporo, čuvaj se lažnih dinara!
Dolazak u domovinu dijasporu bi mogao da suoči s novim problemom, falsifikovanim dinarima, koji su, kako se sve glasnije čuje, preplavili Srbiju i prema nekim procenama, dostižu čak petinu novca koji štampa država. U Ministarstvu unutrašnjih poslova kažu da se najčešće falsifikuju apoeni od 1.000 dinara i tvrde da je u prvoj polovini ove godine broj prijavljenih lažnjaka ipak zanemarljiv.
Podaci iz protekle godine, međutim, govore da je među 5.985 otkrivenih falsifikata, 2.106 bilo hiljadarki, što je praktično više od 2,1 lažnih miliona u srpskoj valuti. Najčešća iskustva nadležnih jesu da ekipe proizvođača neispravnih novčanica imaju rasturače koji rade uglavnom rano ujutru na trafikama, pijacama i prodavnicama ili kasno uveče u diskotekama, gde pri smanjenoj vidljivosti ne može da se uoči da je novčanica neispravna. Na oprezu su i brojne menjačnice.
Bugari bez premcaKriminolog Božidar Spasić smatra da Srbijom kruži između 20 i 25 odsto novca koji ne štampa država i ukazuje da se falsifikati pojavljuju najčešće početkom meseca kada banka izdaje novi štampani novac jer je promet najveći, pa su manje upadljive. |
Prodavci se neretko sreću s apoenima štampanim u privatnoj režiji, a iskustvo im govori da građani koji njima plaćaju ne znaju gde su "pokupili" lažni novac. Zaposleni u jednom lancu beogradskih mesara priznaju da mnogo paze jer su im kupci davali neispravne novčanice, ponajviše od 500 i 1.000 dinara.
Kažu da osim pored kase istaknutog upozorenja Narodne banke Srbije o falsifikatima apoena od 500, 1.000, 2.000 i 5.000 dinara, imaju i specijalni aparat kojim otkrivaju lažni novac.
- Najčešće se pod prstima oseti da nije prava novčanica jer je papir mekaniji. Kad to primetimo, stavljamo je u aparat i vratimo ako je neispravna - objašnjavaju nam prodavačice.
Takvim aparatom se štite i u menjačnicama do kojih stigne i po troje-četvoro građana mesečno sa falsifikovanim hiljadarkama.
Građani, međutim, nemaju specijalne aparate, pa su prepušteni sami sebi. Savet u menjačnicama jeste da građani prvo provere ima li papirni novac hologram i serijski broj, a prodavaca da otvore četvoro očiju jer ako ih je neko prevario i dao im falsifikate, mogu odmah da se oproste od povraćaja novca. Iskustvo govori da ljudi najčešće ne znaju kad su i gde primili lažne apoene, pa nije zgoreg, objašnjavaju naši sagovornici, da se, ako primaju veće količine novca, zaštite beleženjem serijskih brojeva novčanica.
Tražiti upis serijskih brojevaU MUP-u savetuju da oni koji kupuju veći iznos deviza ili podižu krupnije apoene mogu, po zakonu, u svakoj banci ili menjačnici da zahtevaju da im se na potvrdi o otkupu novca upišu serijski brojevi novčanica koje im se isplaćuju. Na taj način će onaj u čijim su se rukama našli lažni apoeni lakše dokazati odakle ih je dobio i neće biti pod sumnjom. |
- Ti takozvani proizvođači novca ih najčešće štampaju na masnom papiru, a lažni novac je i nešto tamnije boje - objašnjavaju u menjačnicama.
U SUP-u Beograd, međutim, navode da je od početka godine prijavljeno svega 27 lažnih novčanica od 1.000 dinara. Ima građana kojima je negde vraćena neispravna novčanica, ali se najčešće ne odlučuju da slučaj prijave, pa je ovaj, kako objašnjavaju, zanemarljivi saldo otkrivenih neispravnih apoena, vrlo približan pokazatelj stvarnog broja lažnjaka.
Zamenik načelnika Odeljenja za suzbijanje imovinskih delikata Zoran Kovačević naglašava da falsifikata u najvećem apoenu od 5.000 dinara gotovo i nema pošto te novčanice ima malo u prometu, dok se falsifikatori retko usuđuju da prave lažne od 2.000 dinara jer su visokog kvaliteta, pa je tih neispravnih apoena otkriveno svega par komada.
Falsifikovani evri iz HrvatskeOsim dinara, treba biti oprezan i s evrima i drugim valutsma. U Hrvatskoj je u martu otkrivena ilegalna štamparija u kojoj je nađeno 180.000 "proizvedenih" evra, a u Kragujevcu pre nekoliko godina kod uhapšenih falsifikatora je pronađena mašina za izradu zaštitnog holograma i falsifikovana evropska valuta. U okolini Niša štampan je američki dolar solidno izrađen, a u blizini Mladenovca srpska valuta. |
- Nailazili smo na falsifikate novčanica od 50 i 100 evra, ali je to lošija izrada i lako se prepoznaju. Međutim, iz Bugarske su kod nas ubačeni apoeni od 200 evra odličnog kvaliteta - ukazuje Kovačević.
On savetuje našu ljude iz dijaspore da novac menjaju na ovlašćenim mestima za to, bankama ili menjačnicama, a nikako kod osoba koje se sporadično pojavljuju u blizini menjačnica i nude povoljniji kurs.
Saveti i uputstva stručnjaka: Kako otkriti prevaru?
Stručnjaci za valutu kažu da nije problem prepoznati lažni novac jer postoji nekoliko sigurnih načina da građani golim okom izvrše proveru.
- Najnezaštićeniji su sitni apoeni do 100 dinara, ali ih niko ne falsifikuje jer bi mu se isplatilo tek ako naštampa kamion takvog lažnog novca. Zato je najfalsifikovanija hiljadarka koja je pri izradi manje zaštićena od apoena od 2.000 i 5.000 dinara - objašnjava za "Vesti" stručnjak koji je insistirao na anonimnosti zbog prirode svog posla.
On ukazuje da je lažnjak najlakše otkriti po kvalitetu duboke štampe lika na novčanici, na pravoj pod prstima reljefan, dok 98 odsto lažnih apoena to nema. Takođe, falsifikatori problem imaju i s vodenim žigom koji se na pravom novcu nalazi u samom papiru, pa se lako vidi ako je odštampan na lažnom.
- Nit na novčanici mora u nju da ulazi i iz nje izlazi, a na originalnoj niti treba više puta da piše dinar. Grb Narodne banke na pravoj novčanici pod uglom menja boju, što falsifikat ne može, pa je i to jedan od načina da prepoznate neispravne apoene - kaže ovaj stručnjak.
Navedeni elementi se mogu uspešno imitirati, ali nikada svi odjednom pa je, navodi naš sagovornik, dobro držati se svih uputstava koje je dao.
