Srbiji hitno potreban zakon o sektama
Srbija nažalost nema zakon o sektama, a krivični zakon naše države kao i zakon o crkvama i verskim zajednicama ne pokriva dovoljno ovo polje. Na taj način stiču se uslovi za delovanje netradicionalnih verskih zajednica i crkava.
Prema podacima MUP-a u Srbiji postoje 64 sekte, koje imaju između 80.000 i 120.000 pristalica, tvrdi Zoran Luković, inspektor MUP-a, član Evropske federacije za borbu protiv sektnog delovanja. Zvanična statistika MUP-a kaže da sekte na našem podneblju postoje od 1945. godine.
|
zakon uvede vodi već godinama.
Ono što pokriva krivični zakon Republike Srbije, a tiče se ispovedanja vere nalazi se samo u članu 131. gde se govori o povredama slobode ispovedanja vere i vršenja verskih obreda.
Prema ovom članu svako ko sprečava ili ograničava slobodu verovanja ili ispovedanja vere, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. Ista kazna je propisana i za onoga ko sprečava ili ometa vršenje verskih obreda ili prinuđava drugog da se izjašnjava o svom verskom opredeljenju. |
Srbija nema zakon o sektama iako se debata o potrebi da se takav jedan
Zakon o crkvama i verskim zajednicama, ne priznaje netradicionalne verske zajednice i crkve, ali sociolog religije Mirko Đorđević tvrdi da su one registrovane kod organa javne uprave. Tipičan primer su Jehovini svedoci, koji su registrovani kod organa javne uprave kao verska organizacija.
Prema važećem Zakonu o crkvama i verskim zajednicama Srbije, nijedna verska zajednica ne može biti registrovana ako u svom kultu i ritualu sadrži postupke opasne za društvo, ljudsku ličnost, prava i slobode drugih. Takođe su zabranjene one verske zajednice koje se pozivaju na versku netrpeljivost ili prihvataju načela koja su pretnja drugačijem.
Slađan Mijaljević iz Udruženja građana za borbu protiv sekti "Istina", kaže da je u Srbiji velik broj žrtava sekti.
"Krivični zakonik nije regulisao tu problematiku, obično stanovništvo preko privatnih tužbi ne može da traži zaštitu pa se na kraju sve svaljuje na policiju koja nema na osnovu čega da postupa jer nijedan zakon kod nas ne reguliše problem mentalne i verske manipulacije koje dovode do izmenjenih stanja svesti“, ogorčen je Mijaljević.
Postoji čvrsto uverenje da bi naši zakonodavci mogli da se ugledaju kako su se različite evropske zemlje zaštitile od sekti.
I sam Evropski parlament je doneo Rezoluciju o sektama. U tački 9 tog dokumenta navodi se da određene sekte, čije se organizacione strukture ne ograničavaju na pojedine države i koje deluju na teritoriji čitave Evropske unije stalno narušavaju prava čoveka i čine kriminalne postupke: surovo postupanje sa ljudima, seksualno zlostavljanje, nezakonito lišavanje slobode, trgovina ljudima, podstrekivanje na nasilje, širenje rasističkih pogleda...
|
Rusija kažnjena zbog "Sajentološke crkve" 
Navodi se da je Rusija time prekršila odredbe 9 i 10 iz evropske konvencije o ljudskim pravima i mora da plati sve skupa 30.000 dolara.
Rusija svoje postupanje brani argumentovanim činjenicama da se ova organizacija ne može tretirati kao vera jer to nije, već su joj teze o veri koje propagira uz svoju propagandu samo podloga za registraciju verske zajednice tj. crkve jer su tako oslobođeni poreza. Iako oni dobro organizovano i odlučno propagiraju “versku istinu” njihov cilj je sticanje novca na taj način i uticaj na ljude. |
Sektama u zapadnoj Evropi principijelno se dozvoljava da se registruju kao verske zajednice koje nisu crkve, a u slučajevima kada postoje sumnje u autentičnost verske orijentacije kao udruženja građana. Propisano vreme čekanja na priznanje traje po nekoliko godina – najduže u većinski katolički opredeljenoj Austriji. Verska zajednica stiče pravo da postavi zahtev za priznanje kao crkva posle dvadeset godina postojanja i prethodnog desetogodišnjeg "nadgledanja u prelaznom stadijumu".
Sekte u Evropi uživaju različit tretman
Najveće slobode uživaju sekte u Nemačkoj i u Švajcarskoj, a najmanje u Francuskoj, Belgiji i u Austriji, gde se verske zajednice koje potpadaju pod takvu definiciju stavljaju pod državni nadzor.
U Austriji, primera radi, nadzor sprovodi Savezna stanica za pitanja sekti, kojoj se neretko prebacuje subjektivnost.
O ispunjenju zahteva na priznanje kao nova crkva odlučuje odbor u kome većinsko pravo glasa imaju predstavnici Rimokatoličke crkve, a pravo veta manjinski predstavnici evangelista. Takva procedura može da dovede i do neopravdanog sprečavanja zahteva u drugim zemljama već priznatih crkvenih zajednica.
Restriktivna praksa izaziva, širom sveta, kritiku. Tako je bivši državni sekretar spoljnih poslova SAD Madlen Olbrajt još 2001. godine apelovala pred Skupštinom OEBS-a na Pariz, Brisel i Beč da odustanu od monitoringa sekti, ali se suočila sa argumentom kritikovanih da verske slobode postoje.
Kada je o sektama reč, restriktivne zakonske mere predviđaju rigorozne kazne za pojedince, a prate ih i zabrane rada verskim zajednicama.
Zagovornici ovakve politike ističu da su nepriznate zajednice većinski sekte u negativnom smislu reči, u najmanju ruku moraju postojati instrumenti njihovog nadzora.
Kao opravdanje navode negativne primere sektaške agitacije, od Sajentološke crkve, preko davidijanaca u SAD, do takozvanog reda Sunčanog hrama, odgovornog za seriju ubistava i samoubistava među njegovim sledbenicima.
