Niko ne sme da kupi Šarićevu imovinu
Novcem od šverca narkotika, Darko Šarić je uspeo da kupi nekoliko luksuznih hotela, restorane, splavove, benzinsku pumpu, stanove u Beogradu i Novom Sadu, poljoprivredne firme, oranice u Vojvodini... Odbegli narko bos ulagao je mahom preko firmi registrovanih u inostranstvu iako je država bila u obavezi da kontroliše poreklo tih para. Procenjuje se da je njegova ukupna imovina u Srbiji vredna nekoliko milijardi evra.
Čak i u slučajevima gde je država oduzela Šarićevu imovinu, ostaje pitanje šta s njom - naime, niko se ne usuđuje da kupi objekte za koje je poznato da su bili Šarićevo vlasništvo. Najekskluzivniji hotel sa četiri zvezdice na Palićkom jezeru “Prezident“ jedan je od objekata Darka Šarića.
Zvanično se vodio na firmu “Maestral“, čiji je vlasnik Blažo Dedić iz Budve, ali istraga je pokazala da je Dedić vlasnik samo na papiru. Dokazano je i da je s računa Šarićeve “Mat kompani“, koja je krajem 2009. postala vlasništvo američke of šor firme “Mateniko LLC USA“, novac prebacivan na račun “Maestrala“. Država je hotel oduzela, ali još ima problem da ga privatizuje.
Pošto se zna da je reč o Šarićevom objektu, malo ko se usuđuje da iznese ponudu.
- Šarić je bio jedan od rekordera u našoj privatizaciji. Međutim, nije previše toga kupljeno na njegovo ime. Naši ljudi odavno osnivaju preduzeća u inostranstvu preko kojih kupuju nekretnine ili druge firme u Srbiji - rekao je za “Blic“ Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.
Najveći problem je, prema njegovim rečima, raštimovan sistem u Srbiji pored kojeg “sve prolazi“.
- Imali smo Zakon o privatizaciji koji je dao sva ovlašćenja Agenciji za privatizaciju. Ali ta agencija je i radila i kontrolisala, što nije dobro. Bila je tu i Agencija za sprečavanje pranja novca, ali je birokratski postavljena, bavila se papirologijom i nije funkcionisala - kaže Kovačević.
Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Tatjana Babić nije imala komentar na pitanje kako se desilo da narko bos postane najveći gazda u Srbiji.
- Šarić nije javni funkcioner i nije u nadležnosti agencije da njega kontrolišemo - rekla je Babićeva.
Kovačević dodaje da je ranije bilo dosta “stimulansa“ da se kupuje preko of šor firmi.
- Strano ulaganje je bilo povoljnije od domaćeg, a i uvoz opreme se u slučajevima stranih ulaganja nije carinio. Onda su mnogi shvatili da su tako manje i devizne kontrole, kao i da je lakše baratati kapitalom. Zanimljivo je što se vlast nedavno hvalila da je oporezovala više kamata i odliva novca u of šor firmama. Međutim, niko ne pominje da su iz toga isključene zemlje s kojima postoji međudržavni sporazum, poput Kipra ili Holandije - navodi naš sagovornik.
