Saslušavaju Dinkića, Hamovića i Lazarevića?
Zbog prodaje Nacionalne štedionice, koja se nalazi na listi 24 sporne privatizacije, uskoro će u policiji biti saslušani Mlađan Dinkić, Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Nikola Živanović, saznaje “Alo!”.
- Tužilaštvo za organizovani kriminal je počelo da radi ovaj predmet još pre nekoliko godina, ali je odjednom sve stopirano iz političkih razloga. U međuvremenu, posle promene vlasti i naloga iz Brisela da se provere pojedine sporne privatizacije, specijalni timovi MUP-a Srbije došli su do dodatne dokumentacije preko Kipra i SAD. Istraga je pri kraju, a prva saslušanja mogla bi da krenu za nedelju, dve. Među onima koji će biti saslušani naći će se i Mlađan Dinkić, Vuk Hamović, Vojin Lazarević, Nikola Živanović - kaže izvor “Alo!” iz istrage.
Mlađin kadarProdaja akcija Nacionalne štedionice grčkoj EFG Eurobanci išla je preko beogradske brokerske kuće “Sinerdži kapital”, čiji je jedan od suvlasnika bio Nikola Živanović. Ono što je zanimljivo jeste da je taj isti Živanović bio specijalni savetnik Mlađana Dinkića u vreme dok je ovaj bio guverner NBJ-a. Osim toga, Živanović je bio i prvi predsednik Upravnog odbora Nacionalne štedionice!? |
Nacionalna štedionica osnovana je 25. decembra 2001. godine većinskim državnim kapitalom, plasiranim preko državnih banaka i firmi Jubmes banka, Jugarant banka, “Beopetrol”, “DDOR Novi Sad”, “Kopaonik”.
Pored toga, država je besplatno ustupila i najatraktivniji prostor i opremu bivšeg ZOP-a i četiri ugašene državne banke. U tri dokapitalizacije, vlasnička struktura je značajno promenjena i glavni akcionari postale su privatne firme “Pima”, “Skvadra”, “Mali kolektiv”, “Pricipal”, iza kojih se nalaze biznismeni Vojin Lazarević i Vuk Hamović, a koje su mahom osnovane kapitalom ofšor preduzeća sa egzotičnih ostrva. Sadašnji SBPOK i Savet za borbu protiv korupcije utvrdili su još ranije da se radi o “povezanim licima” i zbog toga osporili čitav proces dokapitalizacije.
Osim toga, utvrđeno je da je samo u jednom danu došlo do kruženja velikih para preko Beograda, Beča i Moskve, od kojih su kupljene akcije banke. Te pare su inače išle kao kredit za izvoz kukuruza, a od čitavog posla nije bilo ništa jer su pare otišle u akcije!
U septembru 2005. godine, grčka EFG Eurobanka postala je vlasnik većinskih 59 odsto akcija ove banke tako što je privatnim akcionarima - Vuku Hamoviću, Vojinu Lazareviću i ostalima - isplatila 632.886 dinara po svakoj akciji ili ukupno skoro 90 miliona evra! U ovom poslu država je, sumnja se, prema gruboj proceni, oštećena za desetine miliona evra. Odlukom tadašnjeg ministra finansija Mlađana Dinkića, državni paket akcija od 37,6 odsto nije prodat iako je ponuđena ogromna cena, što se u ekonomskim krugovima procenjivalo kao još jedan katastrofalan i po državu izuzetno štetan potez.
