Otac stradale braće: Ne mogu sebi da oprostim, ubiću se!
Dan posle teške saobraćajne nesreće u Beogradskoj ulici u Vrčinu, u kojoj su život izgubila dva brata, Strahinja (17) i Lazar (9) Arsević, na dan kada im je krsna slava, njihovi roditelji, rodbina, komšije, prijatelji i dalje su u šoku i neverici. Nesposobni da govore, bilo šta komentarišu. Čak više ne mogu ni da plaču.
Otac Đorđe, koji je starijem Strahinji, ne sluteći tragediju, dao ključeve od svog automobila da, zajedno sa bratom Lazarom, ode do prodavnice u nabavku za slavu, ne može sebi da oprosti... Najbliži prijatelji kažu da stalno ponavlja da njegov život više nema smisla, jer je izgubio dva čeda, dvojicu naslednika i da će se ubiti.
U stanu na drugom spratu, u Ustaničkoj 204, gde je do tragedije živeo sedamnaestogodišnji Strahinja sa majkom Katarinom, muk. Vrata od stana širom otvorena...
Pročitajte još: |
- Otkako se saznalo za tragediju, ljudi neprestano dolaze da izjave saučešće - kaže jedna komšinica. - Rodbina, komšiluk, prijatelji, a pre svega Strahinjini školski drugovi, zgranuti su onim što se dogodilo. Ne mogu da veruju da njihovog Straleta više nema...
Majka Katarina, nepomična, nema od bola za sinom, kojem je podredila sve u životu. Suze u njenim očima gotovo da su presušile od silnog plakanja. Više ni ne kuka. Samo povremeno, iz njenih usta izađe tihi uzdah i reči: “Strahinja, sine, živote mamin...”
- Obožavala ga je! A i on je bio izuzetno dete, posebno. Znam ga od rođenja. Bio je dobro dete, odličan učenik u osnovnoj školi. I sada, u srednjoj se majka ponosila njegovim uspehom u školi. Bio je treća godina, učio za fizioterapeuta, bio pun života... A sad, ova tragedija - objašnjava komšinica iz zgrade.
Strahinja je bio i izvrstan sportista:
- Od malih nogu je trenirao tenis i pokazao se dobrim u tom sportu. Trenirao je u “Elitu” i obožavao Noleta. Bio je mladić za primer, koji nije pio, pušio, bio problematičan.
“Fejsbuk” i vožnjaStrahinja Arsević je do juče imao profil na “Fejbuku”, na kojem je, 2. novembra (19 dana pre pogibije), napisao: “Kola u srcu, brzina u krvi, dok sam za volanom, adrenalin se puni!” Strahinja je, istina, pre tri meseca dobio probnu vozačku dozvolu. Da li su ga prebrza vožnja ili neiskustvo odveli u smrt, pokazaće istraga. |
Gotovo identična situacija i u porodici devetogodišnjeg Lazara, na Zvezdari. Njegova majka, Jelena, od trenutka kada je saznala za pogibiju sina, nije više sposobna da govori.
- Jadnica, od tragedije je na sedativima - objašnjava blizak rođak porodice Arsević. - Niti jede, niti pije. Samo doziva sina i iz ruku ne pušta Lazarovu fotografiju... Ne znamo šta da radimo, kako da joj pomognemo. Strašno!
Strahinja i Lazar su braća iz dva braka Đorđa Arsevića. Iako im majke nisu iste, braća su se, tvrde komšije, izuzetno volela i bila vezana jedan za drugog.
- Strahinja je brinuo za mlađeg brata, koji je išao u treći razred osnovne škole. Učio ga, savetovao, kontrolisao. A mali Lazar je starijeg obožavao i kopirao! Bio mu je u svemu idol i kad god se moglo, braća su bila zajedno. Nažalost, i u smrt su zajedno otišli...
Propust roditelja
Strahinja Arsević je posedovao privremenu dozvolu sa kojom je imao pravo da upravljanja automobilom, ali isključivo u pratnji vozača sa najmanje pet godina iskustva. Prema rečima Damira Okanovića, direktora Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja, evidentno je da postoji propust roditelja, ali ne mora da znači da je to bilo presudno za ovu nesreću.
- Automobil će ići na veštačenje, i tek onda će moći da se zna šta se tačno dogodilo - objašnjava Okanović. - Nevezano za ovaj događaj, bitno je uputiti apel roditeljima da svojoj deci učine dobro poštovanjem saobraćaja. Ponašanje mimo zakona, kupovanje dozvola i brzih automobila deci, može samo da dovede do tragedije poput ove.
Kako smo nezvanično saznali, policija će proveriti ko je odgovoran za to što je Strahinja Arsević vozio očev automobil bez pratnje iskusnijeg saputnika.
Sahrana?Kako pišu “Večernje novosti”, u četvrtak je rađena obdukcija tela dvojice poginule braće. Strahinjini i Lazarovi roditelji, otac Đorđe i majke Katarina, odnosno Jelena, nisu bili sposobni da, posle toga, organizuju sve što je potrebno za njihovu sahranu. To su, umesto njih, obavljali najbliži rođaci. Međutim, datum poslednjeg ispraćaja još nije tačno utvrđen, a čitulje za dvojicu braće, zasada je dala samo Osnovna škola “Stevan Sinđelić”, koju su obojica pohađali. |
