Sahranjen Savo Milošević: Umro, nije se pokajao
Na seoskom groblju u Johovcu kraj Bijeljine, u sredu je, u prisustvu najbliže rodbine, sahranjen Savo Milošević (84), deda našeg proslavljenog fudbalera i reprezentativca Save Miloševića. Osuđenik je izdahnuo u ponedeljak oko 18 časova, u Kazneno-popravnom zavodu Foča.
Srce Sava Miloševića prestalo je da kuca samo dan nakon što mu je stiglo rešenje o smanjenju zatvorske kazne sa devet na sedam godina. Starac je, da podsetimo, 8. juna prošle godine, u dvorištu porodične kuće, u pijanom stanju, ubio svog 58-godišnjeg sina Stevana.
Tragedija u porodici Milošević još je sveža među ljudima u Semberiji. Otac je sa dva metka iz “krateža“, oduzeo život sinu jedincu pošto ga je ovaj molio da umesto što pije rakiju, jede sveže trešnje iz svog dvorišta. Pošto je hladnokrvno pucao u sina, starac je, kažu svedoci, mirno sačekao policiju i predao se.
Tužilaštvo u Bijeljini je Miloševića optužilo za teško ubistvo, a suđenje je počelo sredinom prošle godine. U delu sudskog procesa on je bio podvrgnut i psihijatrijskom posmatranju. Veštaci su ocenili da je sposoban za suđenje, i Sudsko veće, kojim je predsedavao sudija Mensud Đonlić, osudilo ga je na devetogodišnju robiju. Kasnije, u drugostepenom postupku, kazna mu je ublažena za dve godine.
Sava Miloševića na suđenju za ubistvo sina branili su advokati po službenoj dužnosti. Porodica nikog nije angažovala, niti je on to zahtevao. Prilikom izjašnjavanja o krivici pred sudskim većem, stari Milošević je bio kategoričan. Rekao je:
- Nisam kriv za ubistvo sina!
I, nije želo ništa da objašnjava. Krivicu je ćutke prihvatao i sa tragedijom se nosio sam - kako je znao i umeo.
Prema onome što su za “Večernje novosti“ svedočili ljudi iz bijeljinskog MUP, prethodno je, na dan sinovljeve sahrane, pošto se otreznio, satima plakao. Jecao je očajan, kriveći „za sve rakiju“. Međutim, ni tada ni tokom sudskog procesa, nije se javno kajao zbog svog postupka.
Niko mi ne treba!Savo Milošević uz sina Stevana, kojeg je usmrtio, ima dve kćerke. Jedna od njih živi u inostranstvu, a druga u selu. Ima i živog brata. U bijeljinskom zatvoru, prema onome što smo saznali, posetili su ga, po jednom, brat, jedna kćerka i jedan unuk. Za godinu dana boravka iza rešetaka nije bilo mnogo poseta starcu koji je ubio sina. Posle jednog od suđenja, advokat koji je bio angažovan u ovom predmetu, pitao je optuženog da li mu šta treba. Odgovor je bio kratak: - Niti mi šta treba, niti hoću da me neko posećuje! |
Savo Milošević je posle izricanja pravosnažne presude, početkom oktobra, upućen na izdržavanje višegodišnje robije u KPZ u Foči. Tada je svima bilo jasno da je starac, u stvari, dobio “doživotnu kaznu“.
Poslednje dane u KPZ Foča, kako pišu “Večernje novosti“, Savo Milošević je proveo bolestan, zbog čega je bio smešten u stacionar, gde je proveo poslednjih petnaest dana svog života.
- Došao je u lošem zdravstvenom stanju. Noge su mu bile otečene i bilo je jasno da ga izdaje srce. Povremeno su mu se javljale i halucinacije - ispričali su njegovi zatvorski cimeri.
Osoblje zatvora pružilo mu je punu negu, koja je objektivno moguća u ovakvim uslovima i više puta je odvođen i u fočansku bolnicu i vraćan nazad. U ponedeljak, u kasnim popodnevnim satima, izdahnuo je bez reči.
Na oproštaju od Miloševića, opelo je služio mesni sveštenik. Prisustvovao je mali broja ljudi. Njegovog sina Stevana, koga su svi znali i poštovali kao vrednog domaćina i dobrog čoveka, juna prošle godine ispratilo je više stotina komšija, rodbine i prijatelja.
Porodica Miloševića važi godinama za jednu od domaćinskih kuća u tom delu Semberije. Njihove njive su vazda bile uređene pod konac, a ambari, čardaci, staje i obori bili su puni. Među prvima u selu imali su poljoprivrednu mehanizaciju koju su zamenjivali i upotpunjivali kako je tehnika napredovala.
Savin sin Stevan pomagao je ocu, svim srcem, u poljoprivrednim poslovima, mada je godinama bio auto-prevoznik, u nameri da zaradi što više za svoju porodicu. Zla kob i rakija učinili su svoje, kažu komšije koje ne mogu da veruju u sve što se dogodilo u poslednjih godinu dana.
