Najgluplji i najbezobrazniji način da povredite pešaka
Svakodnevno se po gradskim ulicama viđaju prizori bahatih vozača koji pretiču vozila koja su stala na pešačkom prelazu da propuste pešake, i to je najčešći uzrok udesa, odnosno obaranja pešaka.
Saobraćajna nezgoda koja se pre dva dana dogodila na pešačkom prelazu u Ulici omladinskih brigada, kada je trudnica koja je vozila trećom kolovoznom trakom na "zebri" pokosila tri osobe, najgluplji je, izuzetno opasan, ali i veoma čest prekršaj vozača.
Ona nije primetila pešake, najverovatnije zato što su joj vozila iz druge dve trake, koja su stala upravo da bi propustila pešake, zaklanjala vidik, pa je pod punim gasom udarila u tri žene.
U većim gradovima ne prođe ni dan a da se ne napravi ovakav prekršaj, koji je, ističu stručnjaci za saobraćaj, posledica pre svega bezobrazluka i nekulture vozača. Preventiva su, kažu, jedino pojačana kontrola i video-nadzor na rizičnim raskrsnicama, kako bi se sankcionisali nesavesni vozači.
U MUP-u kažu da je u prvih devet meseci u ovoj godini bilo 12.269 prekršaja, a da se od toga od 10 do 15 odsto odnosi upravo na preticanja ispred ili na pešačkom prelazu. Načelnik Saobraćajne policije Dragiša Simić ističe da je to jedan od najčešćih i najbezobraznijih prekršaja.
"Takvi udesi se uglavnom dešavaju pri maloj brzini, pa retko dolazi do smrtnih posledica. Ali, jednostavno nemamo kulturu u saobraćaju. Još ima bahatih vozača koji ne shvataju da ne mogu da pretiču u zoni raskrnice vozilo koje je stalo, pa makar ono bilo u drugoj traci", rekao je Simić.
Direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović napominje da se naši vozači praktično iznenađuju pešacima na pešačkom, iako zakon strogo zabranjuje da se pretiče odnosno obilazi vozilo koje usporava ili stoji da bi ih propustilo.
"Čim vozač vidi da se vozilo zaustavlja pred prelazom, a nalazi se u susednoj traci, ne sme da ga obiđe ili pretekne. Takođe, pešak na pešačkom ne može biti, niti je neočekivana prepreka. Vozač kada se približava pešačkom prelazu, ukoliko nema dovoljnu preglednost, dužan je da pretpostavi da će pešak naići i mora da prilagodi brzinu njegovom mogućem nailasku. Tek kada se uveri da ga nema, sme da krene dalje. Dakle, vozač ne može da kaže da ga je iznenadio pešak, a to se upravo dešava kod nas", objašnjava Okanović.
Ova vrlo česta i opasna situacija, prema njegovim rečima, može da se izbegne na dva načina: Da niko ne propusti pešaka, što je protivzakonito i nije dobro, i da policija posveti veću pažnju kontroli pešačkih prelaza sa više saobraćajnih traka i sankcioniše one koji se tako ponašaju. Kod nas se dešava da mnogi savesni vozači neće da propuste pešaka na kolovozima sa više traka, jer su bili svedoci da oni stanu, propuste ga, a neko drugo vozilo ga udari.
Direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Stojadin Jovanović napominje da se generalno smanjuje broj nastradalih pešaka, ali da je nepoštovanje obaveze prema njima najveći razlog za njihovo stradanje i povređivanje.
"Nezgode su se dešavale najviše zbog nepoštovanja obaveza vozača prema pešacima, što je posredi i u ovom poslednjem slučaju, ali i nepropisnog kretanja pešaka".