Oslobođena za ubistvo sina planira udaju
Marina Andrejić, posle oslobađajuće presude, kod advokata sa novim partnerom. On je moj intimni prijatelj, stalno smo zajedno, ali je rano za brak. Čeka me teška borba
Već nekoliko dana po Požarevcu i okolini kruži vest da se Marina Andrejić, koja je bila optužena, pa oslobođena, za ubistvo svog sina Đorđa, udala. To nam je potvrdila i njena prva komšinica, kada smo u utorak po pljusku stigli u Marinino rodno selo Lučica. Ispred kuće njenih roditelja Dobrice i Svetlane Perić, pored automobila sa italijanskim tablicama zatekli smo čoveka koji nam se predstavio:
- Ja sam Ljubiša Joksimović, Marinin prijatelj!
|
GASTARBAJTER
Marina Andrejić živi sa svojim roditeljima, nezaposlena je i nema nikakve prihode.
Otkako je izašla iz zatvora najčešće je posećuje Ljubiša Joksimović.
On je svojevremeno bio direktor zemljoradničke zadruge u selu Kličevac, u kome danas ima kuću i živi sam.
Razveden je, a njegova bivša žena i sin žive u Trstu.
Joksimović očekuje italijansku penziju i nada se da će Marina Andrejić preći da živi u njegovu kuću. |
Čovek u zrelim godinama, prijatnog osmeha, bio je raspoložen za razgovor.
- Marina i ja se znamo više od desetak godina. Radio sam u Italiji, sada čekam penziju. Živim u selu Kličevac i došao sam u Lučicu da vidim Marinu.
Zamolili smo ga da razgovaramo sa Marinom, ali nam je Ljubiša posle desetak minuta razgovora u kući sa izabranicom svoga srca, poručio da ćemo se videti kod advokata u Požarevcu, kod koga su upravo krenuli.
Tako je i bilo. Marina se sa prijateljem Ljubišom Joksimovićem pojavila kod svog advokata Srbe Stojanovića koji je u ponedeljak dobio presudu Apelacinog suda po kojoj je majka ubijenog Đorđa Andrejića konačno slobodan čovek.
- Znam da o meni ljudi pričaju razne neistine, ali da vam kažem istinu: ja se još ne udajem - rekla je Marina čim nas je ugledala.
- Imam intimnog prijatelja, redovno se viđamo, stalno smo zajedno, ali rano je za brak. Mene čeka teška borba, a tek potom normalan život - ispoveda nam se žena optužena za ubisvo svog sina Đorđa, koja je u zatvoru provela 730 dana i na slobodu izašla pre dvadesetak dana.
|
TEŠKO SE NAVIKAVA
Marina je pretrpela trostruku tragediju. Izgubila je sina, muž joj je umro, pretučena je u policiji i bila je više od 700 dana u zatvoru. Tek sada se navikava na život u slobodi
On veruje da su dečaka uhvatili trgovci ljudskim organima, ubili, i njegovu lobanju bacili da bi optužili majku Marinu Andrejić za ubistvo. |
Stajala je u centru Požarevca u lepoj majici, crnim pantalonama, raspuštenom kosom i blago našminkanim licem. Nije ličila na ženu koja strašno pati.
- Treba da se izborim da dobijem posmrtne ostatke svog sina i da ga dostojanstveno sahranim - nabraja.
- Treba da se izborim da posle 730 dana vidim svoju ćerku Anđelu, koja živi kod moje svekrve u selu Majilovac. I treba da tužim policiju zbog batinanja i državu zbog strašne robije - uzdahnula je Marina Andrejić, kao da još oseća fizičke i duhovne bolove zbog muka koje je preživela.
Kada je posle četvoročasovnog pljuska sunce obasjalo Požarevac, Marina i njen prijatelj Ljubiša su krenuli niz ulicu da se prošetaju. Dok je držala u ruci presudu Apelacionog suda koju je u utorak dobila, njen prijatelj ju je blago grlio i nešto nežno joj šaputao na uvo. Na rastanku nam je Marina obećala da će nam se javiti ako bude novosti u njenom novom životu.
MUŽ NIJE DOČEKAO PRESUDU
Marinin suprug Dejan Andrejić nije dočekao epilog suđenja za ubistvo njegovog sina. Preminuo je krajem decembra 2010. u Kliničkom centru u Beogradu, usled teške upale pluća, u 42. godini.
Od samog nestanka malog Đorđa Dejan nijednom nije sumnjičio svoju suprugu. Bio je jedini koji je stao u njenu odbranu.
- Lobanja našeg Đorđa pronađena je tek 7. novembra i na njoj se ne vide tragovi udaraca. Ipak, Marinu i dalje terete za njegovu smrt, ali ja neću u to da verujem. Znam da je ona uvek bila dobra majka i da nije kriva - govorio je Dejan nakon što je saznao za rezultate veštačenja dečakove lobanje.
Dejan je bio jedini član porodice koji je Marinu, u nekoliko navrata, posetio u pritvoru istražnog zatvora.
Dok su živeli zajedno, sve do Marininog hapšenja, ona je bila domaćica, i samo povremeno je radila u pečurkani. Dejan, takođe, nije imao stalni posao. Povremeno je zarađivao pregledom mesa na trihinelu, pošto je završio srednju veterinarsku školu.
U okviru kuće posedovali su dva lokala, koja su izdavali za mesečnu zakupninu od 120 evra.
Dejanovoj sahrani u Majilovcu, 29. decembra 2010. godine prisustvovala je i Marina, uz zatvorsko obezbeđenje.
