Dvanaest bandi hoće da vlada Srbijom
Dok u Beogradu prašte bombe, automobili lete u vazduh i gore u garažama, splavovi nestaju u plamenu i traje rat kriminalnih grupa, zvanični organi ćute. Obrazloženje - u cilju istrage. Za to vreme, nameće se pitanje - gde je sledeća sačekuša, koja raskrsnica će biti poprište novog obračuna i ko sve od građana može da bude izložen opasnosti?
U nedostatku pravih informacija, sredstva informisanja nastoje da saznaju šta se stvarno dešava u srpskom podzemlju i kakav se to rat vodi.
- Ubistvo Boška Raičevića na ulicama Beograda je izvedeno da bi se javnosti i protivnicima prenela mafijaška poruka, da sa organizovanim kriminalcima nema šale i da oni krvlju naplaćuju svoje račune. Ujedno, ovaj zločin je plod mafijaških obračuna, koji u Srbiji traju između najvećih klanova i njihovih vođa - kaže za "Novosti" kriminolog Dušan Davidović.
Po njegovim saznanjima, u Srbiji postoji 12 velikih mafijaških klanova, koji su svoju moć izgradili na ilegalnim poslovima sa naftom, drogom, cigaretama, devizama, na otmicama i iznudama, kao i naručenim ubistvima i atentatima. I bez obzira na to što su neke vođe klanova likvidirani ili u zatvorima, njihovi sledbenici nastavljaju poslove i neminovno dolaze u sukobe zbog različitih interesa.
- Mafija funkcioniše kao multinacionalna kompanija, koja umesto da na tržištu sledi ponudu i potražnju, u podzemlju svoj interes isteruje likvidacijama suparnika ili njihovih saradnika, prijatelja, čak i poznanika, ali i otimanjem plena ili osvajanjem prostora za rad. Krvavi obračuni mafijaških klanova su i put do učvršćivanja moći u podzemlju - tvrdi Davidović.
U "sukobu interesa" već su bili Željko Ražnatović i Andrija Drašković, kao i njihovi simpatizeri, Milorad Ulemek, "zemunski klan" protiv "surčinaca", Željko Maksimović Maka protiv policijskih ljudi i Crnogoraca u Beogradu, Dejan Stojanović Keka protiv "novobeograđana", Sreten Jocić protiv članova duvanske mafije, Luka Bojović protiv "draškovićevaca“ i Joce Amsterdama, a Darko Šarić protiv suparničkih klanova na Balkanu.
- Mafijaški rat u Srbiji traje dve decenije i poprima karakteristike terorizma. U tom obračunu stradalo je pedesetak ljudi, koje su mafijaški klanovi tajno pratili, snimali, i pripremali se za njihove likvidacije. Ove metode obračuna mafija je preuzela od terorističkih grupa, s tim što teroristi nasiljem šalju političke poruke, dok kriminalci urbanim terorizmom šalju mafijaške poruke - tvrdi dr Milan Pašanski, ekspert za terorizam.
Pored borbe za ilegalna tržišta i mafijaške poslove, dr Pašanski kao razloge za obračune u podzemlju navodi i isterivanje mafijaške pravde, ali i raspodelu moći, koja često zavisi i od sprege klanova sa pojedinim strukturama u politici i društvu.
