Mafija pratila i izbeglice sa Kosova
Fransoa Farsi, pukovnik i direktor pravosudne federalne policije Belgije, upozorava u nedavno objavljenoj knjizi "Obaveštajni rad u borbi protiv kriminala", koju je zajednički potpisao sa svojim francuskim kolegom Žan-Fransoa Gajroom, da je teroristička opasnost, iako prioritetna, ponekad precenjena, što uz sporost pravosuđa daje mogućnost kriminalu da bude brži od pravde. Farsi je jedan od arhitekata obaveštajne strategije u borbi protiv mafije i to pre svega albanske u njegovoj zemlji Belgiji.
"Od 1999. godine, kad je došlo do prave seobe Albanaca u zapadnu Evropu, postalo je jasno da se pojavilo nešto novo, neka vrsta organizovanog 'etničkog kriminala', koji se ne specijalizuje za samo jednu delatnost. Kamione, puteve i 'vodiče' koje kriminalci koriste za prenošenje droge, počinju da upotrebljavaju i za krijumčarenje ljudi, transport ukradene robe itd. Reč je o takozvanoj polivalentnoj mafiji. U to vreme jedan moj kolega je pitao gde se nalazi Albanija, do te mere ništa nismo znali", objašnjava Farsi u razgovoru za "Vesti".
Razbijeni klanovi širom Evrope
|
U pomenutoj knjizi Farsi, između ostalog, opisuje kako su 1999. godine kriminalne mreže pratile mase izbeglica s Kosova.
"Mnogi su dolazili iz Albanije i predstavljali se kao Albanci s Kosova. Danas znamo da su postojale kriminalne organizacije koje su planirale gde će koji od tih lažnih Albanaca s Kosova da ide, u koju zemlju, šta će da kažu da bi dobili azil", kaže Farsi.
Belgijska policija odlučila je 2001. godine da napravi plan i postavi "dijagnozu" što znači da prvo detaljno utvrdi kako funkcioniše albanska mafija sve prisutnija u njihovoj zemlji.
"Brzo smo shvatili da albanofonski kriminalci skoro uvek rade međusobno u okviru biološke porodice i da se šef klana obilno nalazi u zemlji porekla (Albanija, Kosovo)", ističe Farsi.
Farsi opisuje kako je sprovodeći 2006. godine projekat borbe protiv albanske mafije,
federalna policija u Belgiji napravila prvi ključni korak: uspostavljena je posebna istražna ekipa sa zadatkom da razbije organizaciju klanova u Liježu koji su već više godina širili svoje krakove ka ostatku Evrope. Rezultat - više kosovskih i albanskih klanova razbijeno je u Belgiji.
