Kriminalci vladaju Balkanom
Čak i da specijalni tim Euleksa i tužioca Džona Klinta Vilijamsona nikad ne nađe krivične dokaze za trgovinu organima u Albaniji i na Kosovu, ostaje nepobitna činjenica da izveštaji obaveštajnih službi Nemačke, Francuske i SAD, koji se sada mogu pročitati i na internetu, još od početka devedesetih godina govore o glavnim političkim liderima na Kosovu kao o šefovima organizovanog kriminala i trgovine drogom. Kako je moglo da se dogodi da zapadne demokratije izaberu mafijaše kao svoje političke partnere i saveznike?
Zbog zakona ćutanja u evropskim institucijama i vladama, izveštaj Dika Martija u parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope o trgovini organima u Albaniji i na Kosovu - odjeknuo je krajem 2010. godine kao bomba u zapadnoj javnosti.
Dva ugledna evropska kriminologa i sagovornici "Vesti" - Francuz Žan Fransoa Gejro i Belgijanac Fransoa Farsi, obojica aktivni policajci u činu pukovnika, smatraju da Marti zapravo ništa naročito novo nije otkrio već je rekao ono što su svi znali i o čemu su svi ćutali - da je bivše rukovodstvo OVK-a, koje je postalo rukovodstvo države Kosovo - zapravo deo svima poznate mafije.
U evropskom parlamentu, u nezvaničnom razgovoru na ovu temu, poslanici priznaju da je stanje na Balkanu žalosno uprkos činjenici da Hrvatska iduće godine i zvanično postaje nova članica EU. U Bosni i Hercegovini, 17 godina posle rata, država uopšte ne funkcioniše, u Albaniji nema značajnih poboljšanja, na Kosovu su institucije "od kartona" i caruje organizovani kriminal, u Srbiji je politička situacija i orjentacija nejasna, korupcija sveprisutna, a u Makedoniji je zastoj još od 2005. godine kad je država zvanično postala kandidat za članstvo u EU. Uprkos povoljnim izveštajima u institucijama EU, opšte je mišljenje da je Crna Gora "mafijaška država", protiv čega se vlada u Podgorici trenutno bori tužeći novinare kao što je, na primer, ovih dana podnela tužbu protiv Bi-Bi-Sija (BBC).
"To što su ljudi za koje se zna da imaju veze sa organizovanim kriminalom bili i još su, politički partneri Zapada, to je prosto - politika. Igrate sa devojkama koje su na podijumu, a ne sa onima koje nisu", pragmatično nam je objasnio sagovornik iz Evropskog parlamenta, podsećajući da je i "Milošević mogao da bude uhapšen mnogo ranije, ali je i on dugo bio - nezaobilazni politički partner".
Kriminalne mreže su takve sile da od njih drhte države i to nije slučaj samo na Balkanu. Poznati francuski kriminolog Žan- Fransoa Gejro, šef odeljenja za borbu protiv finansijskog kriminala u francuskoj policiji, delimično se bavi i ovim pitanjem u svojoj najnovijoj knjizi "Geostrategija kriminala", objavljenoj nedavno u Parizu.
"Pitanje kriminala u Evropi nije novo. Ipak, pad Berlinskog zida i krah komunizma dali su mu novu aktuelnost. Taj važan događaj bio je izuzetno snažan podsticaj kriminalu. Zemlje centralne Evrope i Balkana doživele su ubrzanu kriminalizaciju kako u državnim strukturama tako i u građanskom društvu. Rušenjem komunizma oslobodile su se stare kriminalne snage koje su bile zamrznute i izazvano je stvaranje novih", objašnjava Gejro u razgovoru za "Vesti".
Za 20 godina stvoreno sedam država
|