Tuga u domu vozača-heroja: Ponosan sam na sina!

Tuga i ponos smenjuju se od četvrtka u domu Marka Đorđevića (38), vozača autobusa sa linije 51 koji je u četvrtak ujutru umro za volanom na Bulevaru vojvode Mišića, ali je pre toga uspeo da zaustavi autobus i tako spase pedesetak putnika, koliko ih je bilo u njegovom vozilu.

Nikad mu nisam rekao koliko ga volim, neutešan je Miroslav, otac Marka Đorđevića (38), koji je izdahnuo za volanom autobusa, ali je prethodno spasao živote pedesetak putnika

 

- Nikad nisam stigao da mu kažem koliko ga volim, valjda zbog tog našeg muškog ponosa. A sad je kasno, moj Marko je otišao... Ime je dobio po svom dedi, mom ocu. Te 1974, kad se Marko rodio, nije bilo ultrazvuka, ali sam ja znao da će mi se roditi sin - teško i sa mnogo tuge priča otac Miroslav.

Miroslav je godinama radio u „Lasti“, baš kao i Miroslavljev stric. Marko je bio treća generacija u prevozničkom poslu. Iako nije dugo radio taj posao, našao je sebe za volanom.

- Kasno je položio za B kategoriju, radio je u kovnici novca. Bio je to dobar posao, ali nije mogao da izdrži da radi „iza žice“. Počeo je da radi u „Lasti“ i tu je našao sebe. Govorio sam mu: „Nikad nemoj da zaviješ u crno nekog u saobraćaju“. Njegovo je bilo da pazi na putnike i na druge, a tek onda na sebe. Ponosan sam na njega, ali to sada ne znači mnogo - kaže ucveljeni otac.

Tugu nisu krile ni komšije.

- Marko je oduvek bio duša od čoveka, uvek spreman da pomogne svima kojima je to bilo potrebno. Kad sam čuo da je umro, osećao sam se kao da mi je umro rod najrođeniji. Imao je dva braka i nije imao svoje dece, ali se prema ćerki svoje prve žene odnosio kao prema svom detetu! Eto, takav je čovek bio Marko, ljudina - priča jedan od komšija koji je došao u kuću Đorđevića da izrazi saučešće.
Marko će u nedelju biti sahranjen u Bariču.