Prevaranti genijalci haraju Srbijom

Stefan Vlajković, mladi srpski "naučnik" koji je falsifikovao ocene na Fizičkom fakultetu u Beogradu, prevario Fond za mlade talente, Tehnički univerzitet u Cirihu i pokušao da obmane čak i NASA, mogao bi da postane i inspiracija za neki dobar film ili knjigu. Svoju "slavu", međutim, pokupio bi tek kada izađe iz zatvora, u kome bi mogao da se nađe vrlo brzo jer je za njim raspisana poternica, pišu beogradski mediji.

Raspisana poternica za Stefanom Vlajkovićem

 

Na prevarantskom umeću mogao bi da mu pozavidi i sam Frenk Abagnejl, koji je inspirisao Stivena Spilberga da snimi film "Uhvati me ako možeš". I dok je Frenk, koga u filmu tumači Leonardo di Kaprio, varao koga je stigao (lažno se predstavljajući kao nastavnik, bankar, lekar, pilot...), mlađani Stefan se usredsredio samo na sektor obrazovanja. Broj učenih glava koje je lažni srpski naučnik prevario na putu od fakulteta u Beogradu do čuvenog švajcarskog univerziteta verovatno se nikada neće utvrditi.

Podsetimo, Fizički fakultet, na kojem je ovaj mladić nekada studirao, otkrio je da je Vlajković falsifikovanjem dokumenata od državnog Fonda za mlade talente uzeo 700.000 dinara, a zatim, najverovatnije, na isti način upisao doktorske studije na Tehničkom univerzitetu u Cirihu. Stefanu to, međutim, nije bilo dosta. Hteo je slavu, pa je u medijima počeo da priča o satelitu koji zajedno sa NASA planira da napravi u Srbiji i pošalje u svemir.

Genijalno ludi

Advokat i policijski ekspert Marko Nicović kaže za Pres nedelje da ga uopšte ne čudi što je student iz Srbije uspeo da prevari nekoliko ozbiljnih obrazovnih institucija:

- Naučnici su često na meti prevaranata jer oni nemaju to iskustvo sa ulice, ne mogu da osete prevaru.

On kaže da su vrhunski prevaranti ljudi koji pored natprosečne inteligencije imaju i sposobnost da odlično procene ljude i situaciju.

- Oni munjevitom brzinom uspevaju da "snime" odnose među ljudima u institucijama ali i "pukotine" u tim odnosima koje bi oni, eventualno, mogli da zloupotrebe. Kada povežu sve kockice, naprave strategiju i onda nastupaju koristeći ljudsku lakovernost. Tako je osamdesetih godina jednom čoveku pošlo za rukom da prevari kompletnu upravu zatvora u Padinskoj skeli. On je, predstavljajući se kao zamenik ministra policije, uspeo da oslobodi prijatelja iz zatvora. Drugi prevarant je uspeo da uzme avans za prodaju pola Narodnog muzeja u Beogradu, ubedivši lakovernog kupca da se radi o njegovoj svojini - navodi Nicović.

Kriminolog Dobrivoje Radovanović, profesor univerziteta, čovek koji je gotovo četvrt veka bio na čelu Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za Pres nedelje da postoje tri vrste prevaranata - sitni, paranoidni i genijalni.

Na sve spremni

- U prvu grupu prevaranata spadaju oni koji vam svakodnevno prilaze na ulici i pokušavaju da isprose koji dinar. Oni se lako prepoznaju i nikada ne odgovaraju za to što rade. U drugu grupu spadaju prevaranti koji su na granici duševne bolesti. To su ljudi koji imaju predstave i slike o onome što tvrde. I oni ne podležu krivičnoj odgovornosti jer se radi o bolesnim ljudima. U treću, najopasniju grupu spadaju takozvani genijalni prevaranti. Oni su u stanju da osmisle neverovatne prevare koje niko ne može da prepozna - objašnjava Radovanović.

Naš sagovornik kaže da je svaki narod podložan prevarama ali da su Srbi jedan korak ispred drugih kada se radi o lakovernosti:

- Srbi su, u proseku, veoma lakoveran narod. Sujeverni smo, sujetni, neobrazovani. Ako se na sve to doda siromaštvo, jasno je zašto smo često na meti raznih prevaranata - lažnih doktora, profesora, iscelitelja i slično.

Sociolog Ratko Božović kaže da srpski "naučnik" dolazi iz sredine u kojoj je prevara postala uobičajena stvar.

- Došlo je neko smutno vreme. Stvari se ne vrednuju kako treba i otuda toliko prevaranata. Sistem je postavljen tako da je njima omogućeno da se bave lopovlukom. Zamislite samo koliko ima onih koji nikada nisu otkriveni - upozorava Božović.