Umro ocu na rukama

U noćnom klubu Grand kafe Grunendal u Antverpenu, u sredu u zoru, u kiši metaka ubijen je Srbin Saša Ivković (43), koji je u tom belgijskom gradu imao kafe-bar, nezvanično saznaju "Vesti". Sašin otac Živorad govori za naš list, suočivajući se sa još jednom porodičnom tragedijom - pre samo mesec dana sahranio je sestru, poznatu pevačicu Veru Ivković.

Kafić u Antverpenu gde se dogodio zločin

 

U tom obračunu, o kojem su opširno izveštavali i belgijski mediji, teško je ranjen još jedan Srbin čije ime nismo uspeli da saznamo, a za čiji život se lekari još bore. Zločinci nisu otkriveni i za njima se traga.

O okolnostima tragedije, još pod šokom, za "Vesti" govori Živorad - Žika Ivković (62), otac ubijenog, kome je sin preminuo na rukama. Živorad još od kraja sedamdesetih godina prošlog veka živi u nemačkom gradu Lidenšajdu, a bio je u poseti sinu kada se dogodilo krvoproliće.

Pre mesec dana Živorad je sahranio sestru, poznatu pevačicu Veru Ivković. Da ga odvrati od crnih misli, sin ga je pozvao da dođe u goste. Kobne večeri su odgledali utakmicu Kupa šampiona u fudbalu Barselelona-Čelzi sa trojicom Sašinih poznanika, pa su otišli do tog lokala u četvrti Merksem, jer tamo može nešto da se pojede i u gluvo doba noći.

Mladiće koji su bili sa Sašom Živorad je tada prvi put video.

- Kažem vam isto što i policiji koja me je satima ispitivala. Čuo sam samo njihove nadimke, ali po naglasku sam siguran da su Srbijanci. Seli smo za veći sto nedaleko od ulaza. Ispred nas su bila dva manja stola. Pričali smo i jeli, kada sam primetio da su ušla dvojica mladića. Nisu bili maskirani, ali nisam ih dobro video. Sada mi je jasno, jedan od njih je ostao da pokriva leđa svom kompanjonu koji je iznenada izvadio pištolj i zapucao - priča Živorad o dramatičnim trenucima koji će mu ostati urezani u sećanje do kraja života.

Belgijski istražitelji su ga pitali koliko je hitaca bilo?

Saša Ivković

- Evo, ni sada ne znam! Moglo je biti pet ili 10, ko je mogao u tom trenutku da broji metke. Imao sam osećaj da je ubica ispraznio ceo šaržer i to veoma brzo, jer su se neki pucnji slili u jedan. Nakon toga su iskoristili paniku i šok koji je zavladao u lokalu i umakli. Video sam sina kako okrvavljenih grudi pada na pod. Bio sam još toliko priseban i pokušao sam da mu pomognem. Krv mu je kuljala na usta i sećam se da sam mu čupao jezik da se ne uguši sopstvenom krvlju. Policija je stigla za tri minuta, Hitna pomoć za deset. Za mog sina, na žalost, prekasno. Umro je pre nego što su uspeli da dovezu do bolnice. Koliko sam čuo, bore se za život ranjenog momka iz društva - skrhan bolom priča Živorad.

Da li je njegov sin bio meta zlikovaca ili neko od momaka sa kojim su bili u društvu, ojađeni otac nije mogao da nam kaže. Sin mu je, kaže, držao kafić: "Dolazio je tu svakakav svet, verovatno je bilo među njima i onih koji su zagazili na drugu stranu zakona."
 

Taksista odvezao ubicu po oružje

Taksista Frank van de Vale stajao je samo metar i po od ubice.

- Mučko ubistvo, ali se i sam osećam krivcem. Ja sam ubicu odvezao u Bergem, a zatim ga vratio u kafić u kojem se dogodila pucnjava - priča taksista koji je verovatno ubicu odvezao po oružje i vratio na mesto zločina.

Van de Vale svakodnevno dolazi u Grunendal, a u sredu rano ujutro razgovarao je sa ubicom. Kaže da je to miran momak koji je u kafiću nešto popio, a onda rekao da ga odveze po novac, jer nije platio ceh od 87 evra. Odvezao ga je u Berhem, i za pet minuta se vratio u taksi. Tokom vožnje se ponašao normalno.

- Zajedno smo ušli u kafić, a on se uputio ka muškarcu kojem je saopštio da moraju da popričaju. Otišli su ka delu za pušače, kada je izvadio pištolj i ispalio tri metka u leđa muškarcu koji je odmah pao. Zatim je pucao u grudi muškarcu koji je za stolom jeo pastu. Potom je uperio svoje oružje u mene, a zatim je mirno izašao - kaže Van de Vale.
Po izlasku iz kafića, ubica je oteo kola kojima se uputio u pravcu Berhema, nakon čega mu se izgubio trag.