Registar pedofila - kršenje prava?
Najava Ministarstva pravde o formiranju registra silovatelja i pedofila, kako bi se pratilo njihovo kretanje nakon izlaska iz zatvora različito se tumači.
Dok jedni misle da je ideja dobra, drugi smatraju da počinioci tih krivičnih dela treba da se leče, a ne da se prate i nadziru, piše "Danas".
Dragan Vulević, načelnik Odeljenja za porodično-pravnu zaštitu u Ministarstvu rada i socijalne politike, pozdravlja ovu ideju, dodajući da takva praksa postoji u SAD.
"Dobro je da se uvede neka vrsta nadzora nad osobama koje su izvršile krivična dela silovanja ili pedofilije, jer iskustvo pokazuje da u velikom broju slučajeva dolazi do recidiva. Naravno, mora da se vodi računa o poštovanju ljudskih prava tih osoba, te podaci o njima, kao i nadzor treba da budu strogo kontrolisani i dostupni samo nadležnim organima," ukazuje Vulević za "Danas".
Sa druge strane, kriminolog Zlatko Nikolić smatra da uvođenje nadzora nad osobama koje su odslužile kaznu predstavlja dodatno kažnjavanje i kršenje njihovih ljudskih prava, i da takva praksa ne bi dala dobre rezultate.
"Čak ni kastracija koju su uvele neke evropske zemlje nije se pokazala kao dobro rešenje. Za silovatelja nije važna potencija, već nadmoć koju oseća nad žrtvom, tako da će on pronaći neki drugi vid da ispolji potisnutu agresiju. Zato je njih potrebno lečiti psihoterapijom, a ne pratiti, jer je to nemoguće. Ne može se obezbediti dovoljan broj narukvica ili ogrlica. Eventualno da se javljaju organima reda u određeno vreme, nekoliko godina nakon odsluženja kazne," navodi Nikolić, dodajući da bi za tu vrstu kontrole bilo potrebno promeniti Krivični zakonik i Zakon o kaznenom postupku, „koji se, ionako, isuviše često menjaju“.
Kazne za silovanje se kreću od tri godine do 12 godina zatvora, za osnovni oblik silovanja, odnosno od pet do 15 ukoliko je posledica trudnoća. Za najteži oblik, kada je žrtva dete, predviđena je kazna od 10 do 40 godina zatvora.
Zlatko Nikolić smatra da su kazne adekvatne, ali da je najbitnije da slučajevi budu odmah procesuirani.
"Ne vidim potrebu za formiranjem posebnog registra pedofila i silovatelja, jer oni su već stigmatizovani u svojoj okolini, a u zatvoru najgore prolaze, jer su izloženi maltretiranju drugih zatvorenika. Jedini način u sprečavanju ponovnog izvršenja istog dela jeste psihoterapija, tokom izdržavanja kazne i nakon toga, kako bi se kod tih osoba razvila empatija," smatra Nikolić.
Sanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra kaže za Danas da izrada registra silovatelja i pedofila može da ima i pozitivne i negativne strane, i da sa tim treba biti oprezan.
"Dobro je da postoji neka vrsta kontrole, jer kod ovih slučajeva često dolazi do višestrukog ponavljanja. Sa druge strane, potrebno je oformiti stručan tim koji bi radio na registru, jer je bitna zaštita podataka tih ličnosti, tako da bi i poverenik za informacije tu imao posla", navodi Ignjatovićeva, dodajući da bi pre izrade registra trebalo proučiti iskustva drugih zemalja.
