Suvozač molio: Uspori, ubi nas!

"Pego, brate, uspori!!! Autooo.. ’Jugo’!!! Brate, ’jugo’, ’jugo’... Vrisak. A onda, prekid filma. Više se ničeg ne sećam", za "Večernje novosti" jedva čujno, drhtavim glasom, prepričava poslednje trenutke pred stravičnu saobraćajnu nesreću koju je preživeo u petak posle ponoći Mirko Gačić iz Pančeva.

Stravične scene sa mesta nesreće na Pančevačkom putu

 

Suvozač "automobila smrti", koji je prošao sa lakšim povredama, nikada neće zaboraviti noć kada su tragično izgubile život sestre Milena i Ljiljana Rusov i njihova drugarica Jadranka Jović (23), a vozač "juga" Predrag Fuštić (37), u kojeg je udario, još se bori za život.

Detalje kobne noći priča gotovo bez zadržavanja. Tek pokojeg detalja se ne seća. Ili ne želi da ga se seti.

- Te večeri smo se Predrag Bojanić i ja sreli u kafiću - kršeći ruke, nastavlja ispovest Mirko. - Oni su sedeli za jednim stolom, ja za drugim. Milenu sam upoznao tad, a Ljiljanu i Jadranku sam znao ne više od nedelju dana. Došao sam sa drugarom da popijem piće i mislio da krenem kući. Onda su me oni zvali da idem sa njima. Premišljao sam se. Sad kad razmislim, uopšte ne znam kako sam se našao i zbog čega s njima u kolima. Kada smo seli u automobil, Ljiljana je bila iza mene, Jadranka u sredini, a Milena iza Predraga.

Drama brze i sumanute vožnje počela je još dok su kolima prolazili kroz centar Pančeva.

- Čim smo seli u auto on je krenuo sa drčnom vožnjom - tvrdi Mirko. - Jedino što mogu da kažem jeste da to nije bio on. Jednostavno, čovek za volanom bilo je potpuno neka druga osoba. Nisam mogao da ga prepoznam. Kad smo prešli most na Tamišu, počeo je brzo da vozi. Kod restorana "Mali raj", kada je dodao još gas, počeo sam da mu govorim i da ga molim da uspori. Niko ništa u kolima nije tada komentarisao. Niko nije ni pevao, kao što su pričali. Bila je tišina, a muzika sa radija se slabo čula. Posle je se ne sećam.

A onda je BMV, u kojem su se nalazile nastradale devojke, počeo "manijačkom" brzinom da se kreće auto-putem ka Beogradu. Bahati Predrag Bojanić nije skidao nogu sa gasa. Sve do zgrade "Progresa".

- Govorio sam: Brate, uspori. Molim te, uspori - plačući izgovara Mirko, koji je i sam otac dvoje dece. - Ništa on meni tada nije rekao. Ni da neće, ni što ja to govorim, nije bilo nikakve reakcije. Bio je kao hipnotisan. To nije bio on. Držao je volan i vozio samo pravo. Više nisam obraćao pažnju ni na brzinu, ni na semafor. Samo sam razmišljao kako da ga zaustavim. Molio sam Boga da bude gužva, naročito u žutoj traci, jer sam znao da će tuda da prođe ako u ovoj bude automobila.

Nažalost, tako je i bilo.

- Na semaforima je bila kolona automobila, pa je Pega prešao u žutu traku - praznog pogleda dodaje Mirko.

- A onda sam, u trenutku, primetio svetla. Kad smo se približili, viknuo sam: "Jugo!"Jugo!"... Uhvatio sam se za nešto i više se ničeg ne sećam. Ne znam ni koliko je vremena prošlo kad sam se trgao. Pogledao sam u Predraga, a on je mirno i normalno sedeo za volanom. Bio je budan. Ništa nije rekao.

I dok su mu misli letele po glavi, ono čega se najviše plašio, kako kaže, obistinilo se.

- Kada sam se okrenuo da vidim kako su devojke, iza mene nije bilo ničega. Ni zadnjeg dela automobila - kaže Mirko. - Kola su bila prepolovljena, a njih nisam nigde video. Ni sam ne znam šta mi je tad prošlo kroz glavu. Otvorio sam vrata i sa suvozačeve strane je ležala Milena. Uhvatio sam je za ruku i video da ne daje znake života. Tad sam čuo neko krkljanje. Bila je to Jadranka. Ležala je u lokvi krvi, iza samog automobila.

Već u tom trenutku, izbezumljeni očevici pritrčavali su da pomognu. Izlazili su iz kamiona, automobila.

- Neko je prišao da pomogne, pa smo Jadranku okrenuli da leži na stranu, kako se ne bi ugušila - nastavlja Mirko svoju priču. - Video sam da krvari iz usta. Podmetnuli smo joj nešto ispod glave. Ustao sam da vidim gde je Ljiljana. Pronašli smo je ispred auta.