Silovatelje i pedofile niko ne kontroliše posle zatvora

Manijake i seksualne prestupnike koji su odslužili kaznu, poput onog koji se pre nekoliko dana samozadovoljavao pred devojčicama u Nišu, posle izlaska iz zatvora niko ne kontroliše, kažu pravni stručnjaci.

Zakon ne nudi način da se seksualni prestupnici kontrolišu, iako su često povratnici

"Zbog ove pravne praznine u našem krivičnom zakonodavstvu, Autonomni ženski centar je zajedno s ombudsmanom predložio da se u Krivični zakonik (KZ) unese odredba o uvođenju zaštitnog nadzora nad osobama osuđivanim za krivična dela iz korpusa seksualnih delikta. Pedložili smo i povećanje kazne za ova dela, kao i drugačiju definiciju silovanja. Takođe smatramo da bi u KZu trebalo da se nađe odredba po kojoj bi rok zastarelosti za pomenuta dela, kada su žrtve deca, počinjao da teče tek od njihovog punoletstva", rekao je za "Blic" Vanja Macanović, advokat Autonomnog ženskog centra.

Na pitanje kako bi izgledao nadzor u Srbiji, advokat Macanović objašnjava: "Ideja je da onaj ko je osuđen za krivična dela protiv polnih sloboda mora da se javlja posebnim službama za sprovođenje nadzora. Neophodno je da uslov za zapošljavanje u instituciji gde se radi sa decom, pa čak i kada je, na primer, u pitanju mesto školskog domara, bude uverenje da kandidat nije osuđivan ili pod istragom za ovu vrstu krivičnih dela".

Mr Jasmina Kijurski, zamenik apelacionog tužioca u Beogradu, takođe smatra da bi i Srbija, poput nekih drugih zemalja, trebalo da ima kontrolu nad osuđivanim seksualnim delinkventima i posle odsluženja kazne.

"Kada je reč o seksualnim deliktima, veliki broj izvršilaca su povratnici. To ukazuje na potrebu uvođenja nekog mehanizma kontrole koji bi pre svega imao preventivni karakter i tako omogućio da se spreči ponavljanje krivičnog dela", kaže Kijurski.

Dr Milan Škulić, profesor beogradskog Pravnog fakulteta, upozorava da se u rešavanje ovog problema osim pravosuđa moraju uključiti i drugi društveni činioci - od obrazovnih do zdravstevnih ustanova.

"U praksi je primećeno da su neki počinioci takvih dela redovni povratnici, i to je ono što najviše zabrinjava. Zato u nekim državama, što je posebno tipično za SAD, postoje zakonske mogućnosti da se učinilac silovanja, za koga se oceni da je verovatni povratnik, odnosno da spada u takozvane seksualne predatore, stavi pod odgovarajući nadzor i posle izvršenja kazne. U Kaliforniji je zakonom propisano da se podaci o osuđivanim seksualnim nasilnicima koji su izdržali kazne i nalaze se na slobodi daju javnosti putem Interneta kao vrsta upozorenja o mogućim povratnicima. To u Evropi nije uobičajeno i pitanje je kako bi na takvo zakonsko rešenje mogao da reaguje i Evropski sud za ljudska prava", kaže profesor Škulić.

Hemijska kastracija se primenjuje u Severnoj Americi, Evropi i Aziji. Pored SAD, ova mera se sprovodi u Kanadi, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj, ali je tamo dozvoljena samo ako postoji pismeni pristanak osuđenog.

Pre tri godine, poljski paralament je izglasao zakon koji predviđa da se svi pedofili osuđeni za silovanje dece mlađe od 15 godina ili bliskih rođaka obavezno podvrgavaju hemijskoj kastraciji u zatvorskim bolnicama gde služe kaznu ili u medicinskim centrima.

Prošle godine ovoj grupi zemalja se pridružila Južna Koreja, donošenjem zakona koji dozvoljava hemijsku kastraciju osuđenih pedofila.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi takođe je zatražio uvođenje mere obaveznog hemijskog kastriranja pedofila, a uvođenje ove mere u italijansko zakonodavstvo predložio je i italijanski ministar Roberto Kalderoli.