Šta navodi majke da ubiju svoju decu?
Kad roditeljsku ljubav i brigu zameni zanemarivanje i nasilje nad decom, svedoci smo tragičnih događaja stradanja najnevinijih bića. Stručna javnost za beogradske medije objašnjava koji su uzroci ovog monstruoznog čina.
Vest da je šestogodišnja A. B. iz Svilajnca umrla od gladi naočigled svoje majke, potresla je Srbiju, ali i čitav region. Svilajinčani svedoče da je devojčica bila neuhranjena, prljava i zapuštena kao da je bila u koncentracionom logoru, a ne u porodičnoj kući pored majke koja se na sudu izborila za starateljstvo nad njom.
Tanja Bučević (34) opisala je policiji kako je nesrećne noći "čula da mala Anđela krklja, nakon čega je utihnula". Majka je tek ujutro reagovala, tražeći potvrdu o smrti svog šestogodišnjeg deteta u lokalnom Domu zdravlja. A onda je policija pronašla telo male Anđele, a majku smestila u pritvor.
|
Zanemarivanje deteta do smrti Poslednji slučaj smrtnog ishoda šestogodišnje A. B. dokazuje da je upravo nezainteresovanost odgovornih institucija vratila bespomoćno biće u ruke nestabilne majke. Naime, Prvostepeni sud u Svilajincu je prvobitnu presudu da Tanju Bučević liši roditeljskog prava, poništio i vratio devojčicu majci. Iako je pokretanje postupka za lišavanje roditeljstva u Srbiji veoma retko i pokreće se u krajnjim slučajevima, ostaje nepoznato zašto je odluka suda preinačena. Naročito ako se uzme u obzir da je postojala policijska i medicinska evidencija da je Bučević fizički zlostavljala svoju ćerku! Sud je u momentu donošenja odluke bio svestan i činjenice da je ova majka po porođaju ostavila bebu u porodilištu, da bi se dve godine kasnije borila za strarateljstvo nad njom. Iako je prilikom donošenja presude Centar za socijalni rad u Despotovcu preporučio da bi devojčica trebalo da pripadne majci, nikada ih kasnije niko od službenika nije posetio. Tri godine kasnije dogodila se tragedija. Fenomenologija čedomorstva ili zanemarivanja deteta do smrti, postoji u svakom društvu i u svakom dobu, ali se uvek i svuda postavlja pitanje društvene odgovornosti. Roditeljstvo zahteva stamene ličnosti. Ukoliko više faktora ukazuje da je osoba nesposobna da odgovorno obavlja ovu ulogu, onda su društvene institucije dužne da to preuzmu na sebe. Tanji Bučević, osumnjičenoj za napuštanje nemoćnog lica zaprećena je maksimalna kazna od jedne do osam godina zatvora. Ukoliko sud bude dokazao da je zanemarivala kćerku, nameće se pitanje odgovornosti onih koji su joj dozvolili da posle napuštanja devojčice iznova brine o njoj. A da li će iko za to odgovarati? |
Istraga o ovom tragičnom slučaju još nije završena i tek bi trebalo da bude otkriveno ko je sve odgovoran za smrt bespomoćne devojčice.
Psihijatar: To su uvek očajni ljudi
U izjavi za S media portal psihijatar Jovanka Ivančević objašnjava da su, u ovakvim tragičnim slučajevima, u pitanju uvek ljudi sa teškim psihičkim poremećajima.
- Svaki od tih profila je priča za sebe, a ono što ih povezuje je da su to uvek očajni ljudi – tvrdi Ivančević. – Ni nauka ne može egzaktno da utvrdi šta se dešava u njihovim glavama, možemo samo da pretpostavimo. Ono što je sigurno je da osoba u šizofrenom stanju, u stanju manije ili psihoze, zapravo nije svesna posledica svojih postupaka. Ili, u tragičnom trenutku, postoji izuzetno uverljiva uobrazilja da apsolutno nema drugog rešenja osim prepuštanja ponoru.
Razlozi zbog kojih roditelji šalju u smrt svoju decu su različiti i zaista nije moguće pronaći zajednički imenitelj za sve varijetete infanticida. Stručnjaci su ipak suzili okvir motiva na lične, porodične i društvene, a najčešća je njihova isprepletanost. Profil ličnosti koja je sposobna da naudi rođenom detetu, sa krajnjim smrtnim ishodom bio bi, prema literaturi iz oblasti psihopatologije, mladi samohrani roditelj, niskog samopoštovanja i obrazovanja, koji je najverovatnije i sam bio žrtva zlostavljanja u detinjstvu.
Zlostavljaju zlostavljani
Psihijatar Milena Naumović navodi za naš portal da je nauka dokazala da je u velikom broju slučajeva reč o generacijskom ponavljanju ličnih iskustava.
- Osoba koja je doživela traumu zlostavljanja ili maltretiranja od roditelja ima velike šanse da ovo zlodelo ponovi – kaže Naumović. - Osoba podsvesno traži kompenzaciju za svoju patnju, ugrožavajući zdravlje, pa i život sopstvenog potomstva.
Istraživanje Nevene Žegerevac, stručnjaka u oblasti zaštite prava deteta, pokuzuje da su roditelji koji zlostavljaju svoju decu bili i sami izloženi višestrukom stresu u detinjstvu, pa se to ispoljilo kroz zanemarivanje (25 odsto majki i 18 odsto očeva), emocionalno zlostavljanje (19 odsto majki i 17 odsto očeva) ili partnersko nasilje (19 odsto majki i 16,5 očeva). Zatim, postoje i podaci da su i nasilni muževi češće nego drugi postali i nasilni očevi, kao što su žene koje trpe nasilje češće nasilne majke. Takođe, 14 odsto majki i 10 odsto očeva bilo je napušteno od sopstvene porodice u detinjstvu, a 21,5 odsto majki i 13 odsto očeva je odraslo u ekstremnom siromaštvu. Ovo potvrđuje tezu po kojoj deca koja odrastaju u nasilnim porodicama, posmatraju nasilje ili su žrtve agresivnog ponašanja roditelja, uče nasilni model i kasnije ga primenjuju ka slabijem članu svoje sekundarne porodice.
Uloga siromaštva i duhovna bede
Sve ovo povezano je sa krajnje nepovoljnim porodičnim uslovima, nezaposlenošću ili niskim prihodima, u agresivnoj društvenoj sredini u kojoj dominira ekonomska kriza.
- Majčinski instinkt nije lako izbrisati. Ona želi dete kraj sebe, pa čak i kad ne može da mu priušti najosnovnije potrebe – kaže Ivančević.
Labilne ličnosti, život u bedi i siromaštvu, kao i društveni uslovi u kojima ne postoji dovoljna odgovornost institucija i građana da se založe za slučaj u kome je sudbina bespomoćnog deteta neizvesna, dovode do sve češćih slučajeva čedomorstva.
