Poslednja ispovest Nenada Borojevića
Desetak dana pred smrt, bivši direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević govorio je za novine prvi i poslednji put put otkako je izbila afera "Citostatik". U ispovesti za Press, koja je trajala sat i po, otvorio je dušu...
Sada možete da pročitate neobjavljene delove Borojevićeve ispovesti, koji posle njegove smrti dobijaju posebno značenje. Da podsetimo, Borojević je izvršio samoubistvo 11. januara, tako što se obesio.
Šta sam napravio od Instituta
U toku provera autentičnosti pismaGrafolozi će u najkraćem mogućem roku utvrditi da li je pismo koje je stiglo Dragani, supruzi Nenada Borojevića, zaista pisao bivši direktor Instituta za onkologiju (IORS). Za desetak dana biće poznati i rezultati toksikoloških analiza. U pismu, kao što smo već objavili, ćirilicom je ispisano: „Draga moja, hvala. Molim te da obratiš pažnju na garderobu. Nisam izdržao". Potpisano je se „N". Zoran Rakočević, v. d. direktora IORS-a, za Press kaže: - Nisam držao to pismo u rukama, ali po onome što sam mogao da vidim u medijima, to je njegov rukopis. U autentičnost pisma ne sumnja ni Borojevićev advokat Marko Kastratović, dok drugi branilac Vuk Tufegdžić tvrdi da mu je sumnjivo što je pisano ćirilicom. S njim se slaže i bivši tužilac Zoran Jakovljević: - Sve je čudno. I alpinističko uže i nepostojanje tragova drveta na garderobi i to famozno pismo... Grafolozi objašnjavaju da će veštaci za rukopis koji budu proveravali autentičnost ovog pisma imati težak posao, jer je pismo vrlo kratko. Grafolog i psiholog Jovan M. Krstić navodi da grafologijom takođe može utvrdi da se utvrdi i da li je neko pisao pod pritiskom, strahom... Na Institutu za onkologiju juče je održana komemoracija povodom Borojevićeve smrti. Prisustvovale su mnogobrojne kolege sa Instituta i Medicinskog fakulteta, a među njima i Zoran Bekić i Zoran Tomašević, koji su u akciji "Kraba" uhapšeni zajedno sa njim. Nenad Borojević biće sahranjen danas u 12 časova na Novom groblju u Beogradu |
"Postao sam direktor Instituta u vreme kada je to bila ustanova koja je imala lekare za respekt, koji zbog loše opremljenosti i organizacije nisu mogli adekvatno da pomognu pacijentima. Odeljenje za radioterapiju je imalo jedan stari linearni akcelerator, više pokvaren nego ispravan, odeljenje dijagnostike je radilo bez ispravnog magneta, bez skenera, sa jednim starim analognim mamografom. Odeljenje hirurgije je radilo u nekoliko zastarelih neopremljenih hirurških sala, biopsije su rađene zastarelom invazivnom metodom. Ceo Institut je više od 50 godina ležao na gomili radioaktivnog otpada. O komforu zaposlenih i pacijenata se nije ni razmišljalo.
Tokom deset godina direktorovanja napravio sam ogroman korak u razvoju ove ustanove i pored teške finansijske situacije u zdravstvu Srbije. U trenutku kada sam lišen slobode, Odeljenje za radioterapiju je imalo četiri nova linearna akceleratora koji rade povezano kao u najsavremenijim centrima u svetu i na njima se zrači oko 40 odsto pacijenata iz cele Srbije. Odeljenje dijagnostike radi sa novim magnetom, novim skenerom, četiri savremena mamografa. Odeljenje hirurgije radi u pet novih dobro opremljenih sala. Biopsije se rade gotovo neinvazivnom metodom. Radioaktivni otpad je posle više od 50 godina izbačen sa Instituta. O komforu zaposlenih i pacijenata se brine i danas je ceo Institut klimatizovan.
Za jedan dan od vrha do dna
Došao je 30. jun 2010 godine. Jutro, šest sati, normalan početak dana... Spreman izlazim na vrata svog stana. Na pola puta do službenog automobila čekaju me policajci u civilu i lišavaju slobode. Agonija počinje zakonskom procedurom, pretres stana, pretresi sefova u bankama, pretres kancelarije na Institutu, oduzimanje svih kompjutera i telefona, oduzimanje ušteđevine i svega drugog što može "pomoći istrazi".
Sve ovo u prisustvu advokata, svedoka i velikog broja policajaca. Dan prolazi u nepoznatim događanjima i procedurama. Smeštaju me u samicu Centralnog zatvora. Samica je samica samo po dimenzijama, ali u njoj nisam sam, odgovarajuće društvo prave mi dva narko-dilera koji, za razliku od mene, imaju svoje krevete na sprat, dok je moje mesto na podu između vrata i nužnika i delom ispod kreveta zaslužnih narko-dilera.
Šta je to sumnja?
Šta je potrebno da direktor Instituta završi na podu zatvora? Zakon kaže dovoljna je sumnja. Lingvistički, sumnja je širok pojam, pravno je još širi, ko su onda ljudi koji imaju mogućnost da definišući sopstvenu sumnju potpuno odlučuju o jednoj ljudskoj sudbini skoro kao Bog. Isti ti ljudi, da bi sebi obezbedili podršku javnosti, popularnost i možda još nešto, zaboravljaju na isti taj zakon i priču o sopstvenoj sumnji i ličnim doživljajima stvarnosti upućuju u medije kao informacije.
"Pretpostavka nevinosti"
Pretpostavka nevinosti je jedno od osnovnih pravnih načela savremene civilizacije, čija je suština da bilo kakva sumnja i sudski postupak ne bi smeli da utiču na život osumnjičenog, jer je on nevin dok se ne dokaže suprotno. Iako ovo pravo garantuju Ustav i niža pravna akta, u mom slučaju ova pretpostavka ne postoji. Šta znači prof. Borojeviću što je nevin, ako spava na podu zatvora, a da je mogao da izađe napolje, ostrašćeni narod bi ga verovatno linčovao. Tako nevin, smenjen je sa mesta direktora ustanove koju je vinuo u nebesa regionalne i srpske borbe protiv raka, istovremeno je tako nevin odbačen od svih poslovnih prijatelja i kolega zbog onoga što je učinio. Šta znači prof. Borojeviću to što je "nevin čovek", kada mu je prvih dana posle hapšenja oduzeto sve što ga čini čovekom.
