Obesio se dr Borojević, prvooptuženi u aferi sa citostaticima
Bivši direktor Instituta za onkologiju Nenad Borojević, optužen da je nabavkom citostatika oštetio Institut i da je primao mito, sinoć se ubio, saznaju beogradski mediji.
Kako nezvanično saznaje ''Blic'', nekadašnji dirketor Instituta za onkologiju obesio se na Košutnjaku.
Portparolka Hitne pomoći Nada Macura rekla je da je ta služba oko podneva, iza zgrade RTS-a u Košutnjaku, konstatovala prelom vrata kod muškarca starog oko 50 godina. Prema njenim rečima, muškarac je visio sa drveta, ali su mu noge dodirivale zemlju. U sudu navode da će detalje i motiv samoubistva saopštiti policija.
Borojević se branio sa slobode od optužbi za zloupotrebu službenog položaja, ali uz elektronski nadzor Uprave putem elektronske narukvice.
Njemu je prethodno ukinut prtivor i određena zabrana napuštanja mesta boravka, odnosno bilo mu je dozvoljeno kretanje po Beogradu uz elektronski nadzor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, umesto zabrane da napušta kuću, odnosno kućnog pritvora.
Borojeviću je prvobitno početkom jula klasičan pritvor u Okružnom zatvoru bio zamenjen merom kućnog pritvora uz elektronski nadzor, ali je 1. jula ponovo uhapšen i vraćen u zatvor po odluci Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog novih
Katarina Rebrača tvrdila da je uhapšena zbog Borojevića
Kako navodi "Blic", Borojević je "obavestio nadležne organe" o proneveri 37 miliona dinara sa računa Dobrotvornog fonda za prevenciju raka dojke Katarine Rebrače (38).
Rebrača je na sudu odbacila sve navode optužnice i za svoje hapšenje optužila dr Borojevića. |
optužbi za kršenje Zakona o agenciji za borbu protiv korupcije. Pritvor mu je u tom predmetu ukinut 9. novembra i on je vraćen na stari režim zabrane napuštanja mesta boravišta uz elektronski nadzor.
Borojeviću i još osmoro optuženih sudi se pred Specijalnim sudom zbog optužbi da su se od marta 2007. do 2009. godine, s predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorili da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.
Prvi osnovni sud sproveo je istražne radnje na predlog tužilaštva protiv Borojevića i bivšeg načelnika odeljenja pedijatrijske onkologije Zorana Bekića zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo iz člana 72 Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.
To je prvi slučaj u kom je Agencija za borbu protiv korupcije podnela krivičnu prijavu protiv nekog državnog funkcionera.
Prijava je podneta jer nije prijavio svu imovinu koju je bio dužan da prijavi po osnovu Zakona o borbi protiv korupcije, a na to je bio obavezan jer je rešenjem Vlade Srbije bio imenovan na funkciju Direktora Instituta za radiologiju i onkologiju.
U Specijalnom sudu Borojeviću se sudi zbog optužbi da je u više navrata naplatio 11,2 miliona dinara, dok je Bekić optužen da je za iste usluge naplatio oko 17.000 evra.
Prema tvrdnjama tužilaštva za organizovani kriminal, lekari sa Instituta za onkologiju su se od marta 2007. do 2009. godine, s predstavnicima farmaceutskih kuća dogovorili da im unapred daju podatke o potrošnji citostatika, kao i o planiranim postupcima javnih nabavki.
Na početku suđenja u Specijalnom sudu on je negirao da je primao mito kao i da je bio na čelu grupe optuženih za nameštanje tendera prilikom nabavki citostatika.
Borojević je bio uhapšen 30. juna 2010. godine u policijskoj akciji "Kraba", zbog sumnje da je primao mito od farmaceutskih kuća.
