Dečak još ne zna da više nema roditelje

Četvorogodišnji M. P., koji je u naručju oca preživeo skok svojih roditelja sa šestog sprata Samačkog vojnog hotela u Beogradu, oporavlja se posle teške operacije obe noge i ruke i nije više u životnoj opasnosti.

Policija odnosi tela Palka i Ilonke Ponjiger

Lekari i sestre koji brinu o njemu kažu da stalno ponavlja: "Tužan sam", iako ne zna da više nema roditelje, oca Palka i majku Ilonku, koji su juče sahranjeni u selu Bingula kod Erdevika.

Očaj i suze kapetana Palka Ponjigera

Na sastanku Udruženja vojnih beskućnika pre pola godine penzionisani kapetan Ponjiger se kroz suze obratio kolegama, započinjući ispovest biografijom. Kapetan prve klase u invalidskoj penziji od 2001, kad je operisao srce. Smeštaj u samačkom hotelu “Zvezdara” dobio je 2003, radio kao nastavnik u vojnim školama u Rajlovcu, Somboru i u Batajnici. Nadao se uzalud kreditu od 20.000 evra.
"Supruga mi je Hrvatica. Ja sam Slovak. Nigde nisam mogao da se priključim nijednoj vojsci, jer me nisu želeli. A nisam pobegao. I nisam ratovao. Nego sam došao u prekomandu", rekao je Ponjiger. Požalio se i da od njega traže da vrati 500.000 dinara koje je dobijao na ime odvojenog života i uvećanih troškova stanovanja.
"Kome da vratim? Kome?!", zavapio je Ponjiger i odmahujući rukama prekinuo je govor.

Mali M. P. je na odeljenju intenzivne nege, a kako objašnjava njegov doktor Dragan Zamaklar, dečak najverovatnije neće morati da ide na dodatne operacije.

- Dečak je dobro i trenutno je sve u redu. Za sada nisu planirane dodatne operacije, a za nekoliko meseci biće mu izvađene šipke i šrafovi kojima su mu sada spojene kosti. Ako sve bude kako treba, za dve nedelje bi čak mogao da bude pušten iz bolnice - kaže za “Blic” doktor Dragan Zamaklar.

Otkad se probudio iz anestezije, dečak komunicira sa lekarima, a kako nam je rekao dr Zamaklar, odmah je poželeo da jede i tražio je od lekara da mu pojačaju ton na televizoru kako bi mogao da gleda crtaće.

- Dečak često pita za roditelje. Normalno je da mu nedostaju roditelji, ali se u tome ne razlikuje od ostale dece njegovog uzrasta koja bez pratnje leže u ovoj bolnici, pa samim tim nema ni neki poseban nadzor - objašnjavaju u Univerzitetskoj dečjoj bolnici.

U selu Bingula pored Šida juče su sahranjeni Palko i Ilonka Ponjiger. Na sahranu je došlo celo selo, nekoliko starih prijatelja iz vojske koji stanuju u blizini i troje predstavnika Udruženja vojnih beskućnika. Iako je na sahrani bilo mnogo ljudi, bilo je začuđujuće tiho. Tuga ih je sve paralisala, a neverica zbog načina na koji su umrli zamenila je plač.

Po izlasku iz bolnice brigu o dečaku preuzeće porodica sa očeve strane, najverovatnije stric i njegova supruga. Kako su novinari saznali, oni već danas planiraju da stupe u kontakt sa Centrom za socijalni rad kako bi pokrenuli proceduru neophodnu za preuzimanje, a kasnije verovatno i usvajanje deteta.

- Čuli smo se sa lekarima... Ako ima lepih vesti, onda je to da se mališan oporavlja, da mu je bolje... I srećni smo zbog toga. Nismo još otišli do Beograda, da ga posetimo, jer znamo da je tek operisan, a i preokupirale su nas pripreme za sahranu Palka i Ilonke. On je član naše porodice i tako će i ostati, na sebe ćemo u potpunosti preuzeti brigu. Već danas ćemo kontaktirati sa Centrom za socijalni rad, ali se još nismo raspitali šta je sve potrebno... Posle sahrane ćemo, jedno po jedno, sve kako se mora da pokrenemo tu proceduru - rečeno je “Blicu” u porodici Ponjiger.

Psiholog: Nije uspeo da pobedi depresiju

Palko Ponjiger bio je depresivan čovek koji nije uspeo da se izbori s problemima koji su ga snašli u životu, zaključak je psihološke analize njegove ličnosti koju je za “Blic” uradila psiholog Biljana Bedričić. "Ističe se visok stepen nepoverenja koje je imao prema društvu pošto ono nije odgovaralo na njegove potrebe. Zbog toga je pao u depresiju koja je u velikoj meri doprinela samoubistvu. Zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci idu u prilog činjenici da je patio od depresije i ukazuje na njegov neadekvatan pokušaj da razreši situaciju. Imao je osećaj stigmatizacije jer je slovačkog porekla i mislio je da je to razlog zašto nije dobio viši rang u vojsci koji je, kako je smatrao, zaslužio. Dugo nije mogao da ima dete, a kada ga je dobio, identifikovao se kao otac, odnosno glava porodice, pa je osećao veliki pritisak da svojoj porodici obezbedi najbolje moguće uslove. Međutim, život ga je demantovao. Verovatno kao vrlo autoritativna ličnost, želeo je da se pokaže kao stabilna figura koja kontroliše svoje životne tokove. To mu, međutim, nije pošlo za rukom. Veoma je značajno i to što mu Vojska traži da vrati novac. To je bila dodatna kap koja je prelila čašu", rekla je Biljana Bedričić.