U smrt zbog duga vojsci

Trogodišnji Milan Ponjiger, koji je zahvaljujući bogu preživeo porodičnu tragediju u vojnosamačkom hotelu u Beogradu, i dalje je životno ugrožen, ali mu je zdravstveno stanje juče bilo mnogo bolje nego dan ranije. Hirurg Dragan Zamlakar kazao je da će mališanu snimiti mozak posle toga bi trebalo da bude operisan.

Poslednja adresa: Zgrada samačkog vojnog hotela u kojoj su živeli Ponjigeri

Mali Milan je na svet došao vantelesnom oplodnjom 2008. koja je izvršena u Novom Sadu i to pošto njegovi roditelji 17 godina nisu mogli da dobiju dete.

Da podsetimo, tragedija se odigrala u utorak kada su Ilanka i Palko u potpunom pomraćenju svesti, zagrlili svog Milana i skočili sa šestog sprata, iz sobe u kojoj su živeli kao vojni beskućnici.

Kako "Vesti" nezvanično saznaju, najverovatniji uzrok ove nesreće je odbijanje Ministarstva odbrane Srbije da Ponjigera, kao penzionisanog kapetana prve klase, uvrsti na spisak vojnih beskućnika kojima je omogućen bespovratni kredit od 20.000 evra.

Ponjiger je svoj samoubilački potez najavio na skupštini Udruženja vojnih beskućnika Srbije, održanoj 2. aprila ove godine.

"Teraju me da se ubijem", zavapio je tada Ponjiger, ali očigledno niko nije shvatio u koliko teškoj situaciji se nalazio. On je u dramatičnom obraćanju objasnio kako je odbačen od svih, nije učestvovao u ratu jer nijednoj vojsci nije mogao da se pridruži.

Glasom punim očaja tada je rekao i da se od njega traži da, pored duga vojsci nastalog zbog primanja takozvanih uvećanih troškova stanovanja, mora da plati kamatu od 270.000 dinara, iako sa ženom i detetom živi od male invalidske penzije.

- Palko je nedavno odbijen za kredit s obrazloženjem da ga ne može dobiti dok ne vrati vojsci dugovanje od 600.000 dinara (oko 6.000 evra) koje je stvorio zbog života kao podstanar - kaže izvor "Vesti" iz ovog ministarstva. "Vesti" su saznale da je nadležni vojni fond sklopio dogovor sa Ponjigerom da dug otplaćuje u ratama od po 5.000 dinara mesečno.

Policija odnosi nastradale

Nada Pavićević, predsednica Udruženja vojnih beskućnika, kaže da je ovo dugovanje smešno, jer, kaže ona, Vojska, odnosno Ministarstvo odbrane Srbije svakome od njih duguje mnogo više.

- Svi smo mi na spisku za dobijanje stana, ali godine prolaze, a naše stambeno pitanje se ne rešava. Pri tom, neki generali imaju po nekoliko stanova i nikom ništa - kaže Pavićevićeva.

Prema saznanjima našeg lista, Ponjiger je planirao da za dobijen kredit obnovi porodičnu kuću u rodnoj Bunguli, gde mu živi majka. Lane mu je inače, umro rođeni brat.

Pismo Udruženju

Porodica Ponjiger stanovala je u samačkom hotelu poslednje četiri godine. Dok mu je supruga bila u sedmom mesecu trudnoće, Ponjiger se prvi put sukobio sa predstavnicima Vojne ustanove Dedinje i to pošto mu je, iz sobe iznad, procurela kanalizaciona cev.

- Vapio je da neko to popravi, jer mu je žena jako povraćala, a u sobi se osećao nepodnošljiv smrad. Međutim, došao je u sukob sa upravnikom hotela, nakon čega je prijavio policiji da mu prete. I mi smo kao Udruženje tražili od Ministarstva odbrane pomoć i objašnjenje, ali ga do danas nismo dobili - kaže Nada Pavićević koja u rukama ima pismo s kojim se Ponjiger obratio za pomoć Udruženju.

Šutanovac: Socijala nije uzrok

Ministar odbrane Dragan Šutanovac izjavio je da samoubistvo Ponjigera "nije bilo pitanje socijalnog karaktera". Ministar je objasnio da je Ponjiger imao penziju 47.000 dinara i uvećane troškove od 4.000, što je 25 odsto više od plate profesionalnog pripadnika Vojske Srbije.

"Ukoliko bismo analizirali finansijsko-ekonomske aspekte, ne vidimo nijedan razlog da se desi tako nešto tragično", ocenio je Šutanovac i dodao da nije bilo u planu iseljavanje Ponjigera i porodice iz doma na Zvezdari. On je rekao i da je Ponjiger izmirivao svoje obaveze.

Ponjiger je penzionisan 2001. Do tada je radio kao predavač u Srednjoj vojnoj školi u Somboru. Bio je i jedan od glavnih stratega odbrane vojnog aerodroma Batajnica tokom NATO bombardovanja 1999.

- Palko je bio aviooružar u bazi u Rajlovcu, a zbog odličnih ocena je upisao Akademiju i završio je pre roka. Potom je radio kao predavač u Srednjoj vojnoj školi i komandir voda. Kolege i učenici su ga cenili jer je bio i odgovoran i stručan. Kada je izbio rat u Bosni, preselili smo se u Sombor gde je nastavio da radi kao predavač.

Većina njegovih kolega sa klase, ali i učenika sada je širom sveta, a mahom u Kanadi i Australiji - priča nekadašnji načelnik ove škole, pukovnik Savo Čuljković.

Poslednja opomena državi

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić kazala je juče za "Vesti" da je tragedija porodice Ponjiger "poslednja opomena državi".

- Nemaština nas je navela da zaboravimo na moralne vrednosti, na saosećanje sa komšijama, prijateljima. Odgovornost je na državnim institucijama koje su zadužene da vode brigu o socijalno ugroženim građanima - rekla je Savićeva.