U ambis bacili dete i sebe!
Penzionisani kapetan prve klase Palko Ponjiger (51), njegova supruga Ilonka (47) su nastaradali, a lekari beogradskog Urgentnog centra se i dalje bore za život njihovog trogodišnjeg sina Milana, pošto je ovaj bračni par, vojnih beskućnika, izvršio samoubistvo skočivši sa šestog sprata vojnog hotela na Zvezdari.
Prema rečima portparola beogradske Hitne pomoći Nade Macure, mališan je odmah prevezen u Urgentni centar u svesnom stanju, ali bez mogućnosti da komunicira sa okolinom.
Macura je rekla da dete ima otvoren prelom desne butine i povredu levog lakta.
Tragedija se dogodila juče oko 12.30, kada su, prema priči očevidaca iz obližnjeg Doma zdravlja, medicinske sestre videle bračni par sa detetom u naručju kako skače sa šestog sprata.
Nesreća je još užasnija zato što je ovaj bračni par 17 godina bio u braku, ali su dete uspeli da dobiju tek pre tri godine i to veštačkom oplodnjom koja je obavljena na klinici u Novom Sadu.
- Bili su dobre komšije, mada je Ponjiger neki put znao da bude glasan. Ali nikad nije bio agresivan i ništa nije ukazivalo da će doći do ovakve tragedije - priča njihova prva komšinica Slavica Lazarević, iz sobe 612.
Bračni par Ponjiger je živeo u sobi 616, a samo se naslućuju razlozi zbog kojih su se odlučili na ovaj tragičan korak.
Navodno, on je imao psihičkih problema kao posledicu vijetnamskog sindroma, a njegova supruga nije radila.
Izbegao iz Bosne
Palko Ponjiger je rođen u slovačkom selu Bingula koje se nalazi u Vojvodini, a u Srbiju se vratio u rangu kapetana prve klase 1992. godine s vojnog aerodroma Rajlovac, gde je radio kao avio tehničar.
Njegova supruga je iz Imotskog, a kako kažu komšije, nije radila već se bavila detetom. |
Živeli su od njegove penzije koja je iznosila oko 40.000 dinara (oko 400 evra), a sumnja se da je Ponjiger poslednjih meseci bio u jako teškom psihičkom stanju zbog naraslih kamata na dugovanja Ministarstvu odbrane Srbije, jer nije imao novca da redovno plaća sobu i struju.
Predsednica Vojnih beskućnika Srbije, Nada Pavičević kaže da je odlično poznavala ovu porodicu i da je Palko, na poslednjoj godišnjoj skupštini ove organizacije plakao kao malo dete zbog teške situacije u kojoj se njegova mala porodica nalazi.
- Pričao mi je da više ne može da izdrži ovakav život, ali ništa nije ukazivalo da je zaista spreman da ga prekrati, a posebno ne da to učini sa celom porodicom. Zaista užasna tragedija - priča u šoku ova žena koja kaže da i 450 drugih vojnih beskućnika već dve decenije ne mogu da ostvare pravo na stan.
- Najveća je muka što ne možemo da ostvarimo pravo na život. Vojska Srbije se prema nama ponaša gore nego da smo im najgori neprijatelji i sve što je dosad učinila bilo je protivustavno, ali ni medije ni svet to ne zanima. Prepušteni smo samo Bogu - kaže Nada Pavićević.
Jedan od stanara, koji je od prvog dana u ovom Vojnom hotelu, Slobodan Labus dodaje da svako od njih ima "prag tolerancije", a da su svi za ove godine potpuno izgubili i živce i nadu da može biti bolje.
- Više niko od nas ne brine za lične sudbine, već isključivo za našu decu koja su svoje najlepše godine provela u ovim malim sobama i ovim sivim zgradama kao beskućnici.
Većina ih je sada u godinama kada treba da se žene ili udaju, ali je puno njih koji i dalje žive sa roditeljima.
Mada su ratovi davno prestali, mi vojni beskućnici smo i dalje u njima. U ratu smo oko penzija, u ratu smo oko soba, u ratu smo kako deci obezbediti bolji život. To je neverovatan pritisak kroz koji prolazmo - zaključio je Labus.
Šutanovac danas deli kredite
Ministar odbrane Dragan Šutanovac danas treba da, uz veliku medijsku pompu, uruči vojnim penzionerima 31 ugovor o korišćenju sredstava za stambeno zbrinjavanje, odnosno dobijanju prava na beskamatni kredit u iznosu od 20.000 evra. Ministarstvo odbrane Srbije pohvalilo se juče da je na taj način rešeno stambeno pitanje 1.184 vojna penzionera širom Srbije.
Reporteri "Vesti" koji su juče bili na mestu tragedije nisu mogli da dobiju informaciju da li je i kapetan Ponjiger konkursao za dobijanje kredita od Ministarstva odbrane Srbije. |
Zašto je sve više samoubistava u Srbiji?
Očaj i siromaštvo teraju u smrt
Beda i jad su odavno pokucali na vrata u Srbiji. Socijalna slika gora je kako tranzicija odmiče i sve je više onih koji iz očaja dižu ruku na sebe i svoje porodice.
Podsetimo, nedavno je beznadežna S. M, sa četvorogodišnjom ćerkom u rukama, nameravala da skoči sa zgrade u Pohorskoj ulici u Novom Beogradu, a od toga su je odgovorili lekari Hitne pomoći.
Početkom ove godine Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, u znak protesta protiv otpuštanja radnika, pred kamerama je sebi odsekao prst.
Nešto kasnije je Halko Društinac, iz fabrike Iskra, iz Novog Pazara, sebi šake zakucao ekserima kako bi državi privukao pažnju na neisplaćene plate i tešku socijalnu krizu.
S druge strane, Ljubodragu Tadiću državna fabrika godinama ne isplaćuje 18 zaostalih plata, ali to sudu u Čačku nije smetalo da mu zbog neizmirenog duga za grejanje oduzme stan, a sličan je primer i penzionera Nebojše Nedeljkovića iz Bora, koji je zapretio da će se pred zgradom opštine zapaliti jer ne može da plati grejanje.
Letos je Anita Stavrić (35) u Nišu bacila sina i ćerku sa četvrtog sprata, a zatim i sama skočila u smrt...
Psiholog Žarko Trebješanin smatra da se ljudi teško suočavaju sa ekonomskom krizom zbog koje često imaju utisak da su ostavljeni na cedilu i da nikoga ne zanimaju, da nema adekvatnih mera, da se ne reaguje brzo na gubitak posla, na osiromašenje i smanjivanje plata.
- U Srbiji je u porastu broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom - zaključio je Trebješanin.