"Neću da kažem sve što znam"
Miloš Simović odlučio da više ne učestvuje u ponovljenom procesu za ubistvo premijera Đinđića jer kaže da zna da će mu biti potvrđena kazna od 30 godina zatvora.
Simović, pripadnik zemunskog kriminalnog klana optužen za ubistvo premijera Srbije, kaže i da se prevario u proceni da je sada vreme da ukaže na sve što zna.
On je negirao da je dao iskaz tužilaštvu koji je nedavno objavljen u medijima kao, kako je rekao, jeftini roman u nastavcima.
Čume tražio da svedoči bez javnostiBuha je bez prisustva javnosti svedočio i tokom prvog procesa kada je tvrdio da o ubistvu ne zna ništa jer nije bio u zemlji, pa je ukazivao sudu na organizaciju zemunskog klana. U nastavku ponovljenog suđenja Simoviću i Kaliniću planirano je da sud od ponedeljka do petka sasluša osim Buhe i svedoke saradnike Dejana Milenkovića Bagzija i Miladina Suvajdžića zvanog Đura Mutavi. |
"Posle objavljivanja iskaza koji je službena tajna, počela je satanizacija mog imena i licitacija koliko ja znam ili ne znam. Maltene je otvorena kladionica na koga je mislio Miloš Simović pod imenom Ćoki. Ako je to moja izjava, zašto nisu dali ime čoveka koga sam navodno imenovao?", rekao je Simović.
Miloš Simović je prethodno detaljno ispričao da odustaje od predloga za suočenje sa svedocima saradnicima kao i da više ne želi da ga brani advokat po službenoj dužnosti Radmila Bjeletić, sa kojom, kako je naveo, nije u sukobu.
Bjeletićeva je, pak, navela da ona nije nikome davala bilo kakve informacije iz predmeta, a isto je tvrdio i zamenik tužioca Jovica Golubović.
Napomenuo je da je revoltiran medijskom satanizacijom posle pomenute izjave, koju je navodno dao tužilaštvu u vezi sa političkom pozadinom ubistva Đinđića, i zabrinut za svoj i život svoje porodice.
"Poručujem da neki žele da skrivaju istinu ko je inspirator ubistva, kažu narodu da li je tajni agent (Ćoki) Beba Popović, Nebojša Čović, Čanak, Dragan Todorović, Žarko Korać...pišu stripove i sprdaju se na isti način kao što su se sprdali i pre nego što je ubijen doktor Zoran Đinđić", rekao je Simović.
On je dodao da oni koji pišu te članke staju u odbranu inspiratora ubistva.
"Sada nije vreme ni da kažem, ni da ukažem na sve što znam. Mislio sam da jeste, ali sam se grdno prevario", naveo je Simović.
Ukazao je da je odustao od predloga da se suoči sa svedocima saradnicima i "ukaže na laži" koje su iznosili, jer je, kako je rekao, svestan da ništa neće postići.
"Biće to samo jeftina predstava za novinare, a ja to neću. Priznao sam izvršenje krivčnog dela i objasnio svoju ulogu i razloge za to, a sve ostalo ću reći u završnoj reči, ako mi dozvolite", rekao je Simović sudskom veću sudije Milimira Lukića.
"Doživeo sam medijsku satanizaciju"
Nekadašnji pripadnik zemunskog klana, kome se suđenje ponavlja jer je tokom sedmogodišnjeg bekstva, u odsustvu, osuđen na 30 godina zatvora zbog učešća u ubistvu, napomenuo je da se dobrovoljno predao pograničnoj policiji Srbije u noći između 9. i 10. juna 2010. godine, odnosno da nije uhapšen.
Simović je dodao da je, kada je pisao zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, smatrao da ima obavezu i prema sudu i prema svojoj porodici da lično da iskaz i objasni svoju ulogu u atentatu.
"Dugovao sam to sebi i svojoj porodici i ovom sudu. Delimično sam to i uspeo u prva dva dana kada sam priznao krivično delo i objasnio svoju ulogu u tom događaju. Hteo sam da ukažem i na neke neistine saradnika, međutim tokom ovog postupka sam doživeo medijsku satanizaciju...", naveo je Simović.
On je na početku suđenja priznao da je učestvovao u ubistvu premijera 2003. godine tako što je po nalogu ubijenog šefa zemunskog kriminalnog klana Dušana Spasojevića pratio njegovo kretanje i o tome detaljno obaveštavao Spasojevića, dok je Kalinić negirao krivicu.
Posle njegovog obraćanja, sud je saslušao svedoka Nevenka Kalinića, koji nije u srodstvu sa optuženim Sretkom Kalinićem, koji je takođe u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora za pomaganje u atentatu na Đinđića. On je 8. juna prošle godine uhapšen u Hrvatskoj, a 25. avgusta izručen Srbiji.
Nevenko Kalinić, koji vozi tramvaj broj devet, pokušao je da Sretku pruži alibi, svedočeći da ga je 13. marta u vreme ubistva Zorana Đinđića video na Voždovcu, iako je prema presudi bio u automobilu koji je kružio oko zgrade u Gepratovoj iz koje je pucano na premijera.