Canetova ispovest (5): Prevarom do "Večernjih novosti"

Na primedbu da iz njegovih izjava proizilazi da je skoro svim političkim strankama plaćao neki namet kako bi mogao da posluje, biznismen Stanko Subotić Cane u razgovoru za "Vesti" objašnjava da je Demokratska stranka bila njegov lični politički izbor i da je Zorana Đinđića i DS pomagao sa zadovoljstvom, što je, kako naglašava, sasvim legitimno svuda u svetu.

Otvoreno o pritiscima: Stanko Subotić Cane

 

Subotić navodi da je početkom oktobra 2000. godine sa svojim švajcarskim bankarom došao u sedište Demokratske stranke u Beogradu gde je dogovoreno da otvori račun u Lihtenštajnu na ime jedne fondacije, na koji je zatim uplatio sumu od pet miliona američkih dolara.

- Posle ubistva premijera Đinđića na računu tog Fonda ostalo je nešto više od milion evra. Prvi susret sa predsednikom Tadićem imao sam u hotelu Fraknkfurterhof 29. oktobra 2004. godine. Bili su prisutni još Miki Rakić, ministar Vuk Jeremić, zatim Bodo Hombah i Srđan Kerim iz WAZ-a.

Tadić je rekao da je Zoran često pričao da ja pomažem i ja sam mu onda rekao iz kojih je razloga osnovan Fond i koliko je novca na računu ostalo. Rekao sam da je taj novac u svakom slučaju bio namenjen Demokratskoj stranci, da oni treba da vide kako će da raspolažu tim novcem.
 

Ružici Đinđić 1,3 miliona evra

Vrh demokrata odlučio šta će sa milionima iz Fonda: Ružica Đinđić i Boris Tadić

 

Sledeći razgovor bio je u kući kod Ružice Đinđić i tu je bilo više ljudi. Razgovarali smo o svemu i Tadić mi je rekao da je razgovarao sa vrhom stranke i da su se oni dogovorili da se taj novac da Ružici. Ja sam to i učinio: suma u visini od milion i trista hiljada evra bila je uplaćena u više rata u periodu od januara do marta 2007. godine za šta imam potpisane potvrde i svedoke - kaže Subotić i ističe da i danas misli da je pomaganje jedne takve fondacije "bilo ne samo legalno već i humano".

On dodaje da se međutim ispostavilo da je u vreme tih isplata krivična procedura protiv njega bila u završnoj fazi i ocenjuje da ni "Ružica Đinđić, ni Boris Tadić nisu mogli, a da ne znaju za postojanje te procedure što im nije smetalo da od njega prime novac."

Ostao bez Novosti: Bodo Hombah

- Samo tri meseca posle toga postao sam lice sa poternice - otkriva Subotić.
Stanko Subotić tvrdi da "reket i ucene" protiv njega datiraju od 1997. godine.

- Reket i ucene su nasleđivani. Jedini period u kome je postojao prekid institucionalnih ucena protiv mene je bio onaj u kome je Zoran Đinđić bio živ i bio na vlasti. Početak privatizacije "Večernjih novosti" počinje 2004. godine, ali 2005. godine Koštunica meni šalje Miroslava Miškovića, predsednika kompanije Delta i nekadašnjeg potpredsednika vlade u vreme Miloševića i biznismena Milana Beka, inače bivšeg Miloševićevog ministra. Oni mi tada daju signale da ako hoćemo privatizaciju "Novosti" možemo samo preko njih to da uradimo - priča naš sagovornik.

Subotić kaže da u toj situaciji nije imao mnogo izbora i da je pristao jer je već uložio desetine miliona evra u distribuciju, a da je nemačka kompanija WAZ, kao njegov poslovni partner, imala prioritet da kupi takvu medijsku kuću.

Mihajlov poslao kuma

- Nisam pristao samo ja, već su i Nemci (WAZ). Ni oni nisu znali šta da rade. Oni su ljudi bili zbunjeni, ništa im više nije bilo jasno zato što su svi ljudi koji su bili bliski Đinđiću bili stavljeni u isti koš. Znači WAZ je bila kompanija koju je Đinđić doveo u Srbiju. WAZ i ja smo zajedno investirali preko 200 miliona evra kada nam je vlada posredno rekla da ne možemo više da radimo i da kupujemo dalje na berzi. Međutim, onda nam je sekretar Vlade Srbije, Dejan Mihajlov poslao kuma koji nam je rekao "u stvari može sve da se uradi - evo Voja Koštunica je rekao, ali njemu je teško da prihvati da vi budete kupci s obzirom na vaš istorijat odnosa sa Zoranom Đinđićem". Neka to bude preko Miše Beka i Miškovića i oni će da naprave baj-pas. A taj baj-pas je bio takav da nam oni uzmu ceo budžet - povukli su 35 miliona evra - a onda kupe akcije sa desetinom toga i zadrže pare za sebe.

Na kraju, nisu nam dali ni akcije, a nisu želeli ni da nam vrate novac. Znači ni danas WAZ nije dobio nazad akcije niti mu je vraćen novac. Ja pretpostavljam da će to biti sudski deo koji će se pojaviti uskoro - kaže Subotić.

On objašnjava da je kao garant ispoštovao sve obaveze prema WAZ.

- Onda su Mišković i Beko rekli Nemcima da mogu da dobiju njihove akcije ali da sam ja problem i da moraju da izađu iz ugovora sa mnom. Nemci su u jednom trenutku poverovali da je to stvarno problem. I oni su u jednom momentu izgubili razum i onda su krenuli u direktne pregovore sa Tadićem i sa Mišom Bekom oko toga. I završilo se kako se završilo. Nisu dobili ni novac, ni "Novosti". Znači radi se o tome da postoji jedna uska grupa u Srbiji koja je povezana na političko-biznis-mafijaški-policijski način i da ta grupa u stvari vlada Srbijom - zaključuje Stanko Subotić Cane.    

K R A J