Canetova ispovest (3): Dramatičan odlazak iz Srbije
Na stadionu Partizana susreo sam 1995. godine praktično vrh tadašnje države - od Milorada Vučelića, direktora RTS-a, do Jovice Stanišića, šefa bezbednosti, do pokojnog Radovana Stojičića, ministra policije, priča u nastavku svoje ispovesti za "Vesti" bisnismen Stanko Subotić Cane.
- Tada sam mislio da je taj susret bio slučajan, ali danas to više ne mislim. Danas mislim da su oni tako stupali u kontakt sa svim ljudima koji su posedovali neku vrednost.
Odmah, neposredno posle toga, pozvan sam na slavu kod Vučelića gde sam se sreo sa Zoranom Đinđićem, Ružicom Đinđić, gde sam sreo i sve te ljude. Bio sam sa suprugom. I na toj slavi me je zaprepastilo da se oni druže sa Zoranom Đinđićem, za mene je to bilo veliko iznenađenje. Ja ni danas ne mogu to da definišem, ali se to dogodilo - seća se Subotić.
Tražili pomoć za opoziciju
- Na toj slavi kod Vučelića govorili su mi kako treba pomoći Zorana, kako treba pomoći opoziciju Srbije, kako je skandal šta Milošević radi sa JUL-om. Znači, ja sam se tu osećao kao neki heroj koji sedi sa ljudima koji žele da obore Miloševića.
Onda su mi dali tu dozvolu za otvaranje frišopa na prelazu "Đeneral Janković" koji je bio neki dodatni biznis u okviru poslova kojima sam se već bavio. Od mene su tražili kao uslov za otvaranje toga da pomognem Demokratsku stranku, opozicioni list "Nedeljni telegraf" i da pomognem Vučelića i njegove projekte koje je on imao preko izdavačke kuće "Komuna", što znači izdavaštvo, filmovi, knjige... - kaže Subotić.
Uzeli zaradu iz frišopa
Stanko Subotić tvrdi da danas, kada podvuče crtu, vidi da su svi prometi koje je imao u frišopu bili "uzeti i to u bruto iznosu - na ovaj ili onaj način".
Na pitanje kako se onda obogatio, odgovara da je "velika zarada pre svega dolazila od međunarodnih poslova koje je razvio pre dolaska u Srbiju i od ekskluzivnog distributerskog prava za cigarete BAT ili Japan tobako na Balkanu, koje je dobio iste 1995. godine".
- Dobijanje ovog ekskluzivnog prava nema nikakve veze sa Srbijom niti sa ljudima iz Srbije - ističe Subotić.
Izmislili kriminalnu grupuKaže da je i Zoranu Đinđiću rekao da je spreman da odgovara za to što je zbog ličnih kontakata dobio privilegiju da bez konkursa dobije frišop, ali da onda svi treba da odgovaraju koji su imali privilegije.
- To što sam bio privilegovan, ne znači da sam ikada imao ikakvu organizovanu kriminalnu grupu - jasan je Subotić. |
Naš sagovornik veruje da je već tada napravljeno ono što zove "scenario otimanja" njegove imovine i otvoreno kaže da su mu ljudi o kojima govori činili ustupke.
- Oni su počeli da mi čine ustupke - ja ne mogu da bežim od toga. Oni su mi dali dozvolu za otvaranje frišopa na "Đeneral Jankoviću". Znači, tada su počeli da me koriste samo što toga nisam bio svestan. I onda sam počeo sam da im pomažem.
Oni su meni, na primer, slali pisce kojima je trebalo da pomažem. Pomagao sam, na primer, Momu Kapora i štampao njegove knjige, Dobricu Ćosića, kao i sve koje mi je slala služba bezbednosti.
Finansirao sam filmove Emira Kusturice, opet po njihovom nalogu. Čak sam dao pare za ostrvo koje se otcepljuje od kopna u filmu "Andergraund". Svi ti ljudi su znali da ih ja finansiram. Imam čitav spisak njihovih imena i projekata koje sam finansirao po nalogu službe bezbednosti i države i za to imam dokaze - kaže Subotić u razgovoru za "Vesti".
Ubistvo Badže
Samo godinu i po dana posle upoznavanja na stadionu Partizana sa "ljudima iz vrha vlasti", Subotić, međutim, mora da napusti Srbiju.
Kaže da ga je vest o ubistvu zamenika republičkog ministra policije Radovana Stojičića Badže u aprilu 1997. zatekla u Grčkoj na brodu sa Miloradom Vučelićem.
Čim mu je javljeno da je u njegovoj kući i firmama obavljen pretres, vraća se u Beograd i bezuspešno pokušava da sazna ko je to učinio.
- Pored novca koji mi je kasnije sudski vraćen, otet mi je kontejner cigareta i ukradena mi je sveska u kojoj sam imao cifre i spisak ljudi koji su u to vreme uzimali od mene novac - kaže Subotić.
On dodaje da posle toga nije hteo da napusti Srbiju "kao neki krivac", jer se osećao nevinim. - Već tada su počele priče kako sam ja krijumčar, kako Badžino ubistvo ima veze sa mnom - seća se sagovornik "Vesti" i kaže da je tek u avgustu 1997. godine saznao ko je izvršio pretres.
- Kada je postalo jasno da ne napuštam Beograd, Vučelić me je pozvao da dođem kod njega u stan i tu su me sačekali on i šef bezbednosti Jovica Stanišić. Tada su mi njih dvojica ispričali priču oko SPS-a i JUL-a , sukoba koji su žestoki, da je u tom sukobu nastradalo više ljudi, da je tako izgubio život i Radovan Stojičić i da su u organizaciji JUL-a izvršeni pretresi mojih objekata.
Znači postojala je policija JUL-a u Srbiji. Navodno ta struja JUL-a želela je da me kriminalizuje i da meni pripiše ubistvo Stojičića. Želeli su da predstave da je u sukobu između različitih interesa onih koji su trgovali cigaretama stradao Stojičić, iako to nema nikakve veze, i onda su mi rekli da je za mene bolje da napustim Srbiju.
Ja sam im rekao da to nije u redu jer ne znam kako ću u tom slučaju da se branim od glasina. Oni su rekli da će oni da vode računa, jer glasine "nikada ne mogu da budu jače od istine".
Rekli su mi da uzmem advokata da brani moje interese, a da oni ne mogu da mi garantuju da ću živ da ostanem u slučaju da ne napustim Srbiju. Ja sam, čak, napustio Srbiju srećan i smatrao sam da su oni ljudi koji su mi spasli život - kaže Subotić.
|
Sutra: Čudan sastanak u hotelu Splendid
|
