"Vodi ih u Drenicu" - Haradinajeva šifra za ubistvo
Tužilac haškog tribunala Pol Rodžers opisao je danas na ponovljenom suđenju Ramušu Haradinaju zločine u logoru OVK u selu Jablanica kod Dečana u leto 1998. Tužilac je navodio iskaze svedoka koji detaljno opisuju mučenje i zversko ubijanje Srba, Roma i nelojalnih Albanaca.
Tužilac Rodžers naznačio je da su optuženi su Ramuš Haradinaj, tada regionalni zapovednik OVK, njegov ujak Ljah Brahimaj, tada komandant logora u Jablanici, i Idriz Baljaj koji je komandovao specijalnom jedinicom OVK zvanom "Crni orlovi" ubili Ivana Zarića, Agrona Beriše i Burima Bejte, romske nacionalnosti, koje je OVK privela u jablanički logor 19. maja 1998, pošto su zajedno krenuli u seoski mlin.
Citirajući iskaze svedoka-očevidaca, koji su bili pripadnici OVK, Rodžers je opisao kako su Baljaj, Brahimaj i Haradinaj ispitivali, tukli, mučili i vređali trojicu mladića. Tužilac je naveo da je jedan od svedoka rekao kako je video da Baljaj nožem odseca uvo Zariću, a zatim sa Brahimajem dogovara kako da ih "pošalje u Drenicu", što je bila šifra OVK za ubijanje zarobljenika.
Drugi svedok izjavio je da je video i Haradinaja kako tuče, ispituje i vređa Zarića, Berišu i Bejtu, a zatim i naređuje da oni budu "odvedeni u Drenicu", rekao je tužilac. Prema istom svedoku, jednom od trojice mladića, Brahimaj je nožem izvadio oko.
Pošto su Baljaj i pripadnici "Crnih orlova" odveli Zarića, Berišu i Bejtu njih više niko nije video, a tela do danas nisu pronađena.
Ubistvo Uke Redžepaja i Nesreta Aljaja, Roma koje je je OVK videla kao kolaboratore, obuhvaćeno je drugom tačkom optužnice. Tužilac Rodžers opisao je, pozivajući se na svedoke, kako su ih Baljaj i Brahimaj, zajedno sa drugim pripadnicima OVK prebijali bejzbol palicama i boli noževima.
Redžepaj i Aljaj dovedeni su u Jablanicu 25. maja 1998, a njihovo streljanje naredio je, prema optužnici, Brahimaj, koji je bio zamenik Haradinaja.
Tužilac Rodžers je najavio da će "svedok broj šest" opisati na suđenju kako su ga Haradinajevi ljudi zarobili 13. juna 1998, optuživši ga da je sarađivao sa srpskim vlastima. Svedok će, po najavi tužioca, opisati kako je prebijan i mučen u Jablanici, kao i šta su pripadnici OVK radili drugim pritvorenicima tokom njegovog šestonedeljnog zarobljeništva u logoru.
Među pritvorenicima koje je "svedok broj šest" zatekao u Jablanici i čijem je prebijanju i mučenju 14. juna 1998. prisustvovao, bio je i srpski saobraćajni policajac Nenad Remištar, rekao je Rodžers. Remištara je OVK zaustavila prethodnog dana na kontrolnom punktu na putu Klina-Đakovica i prebacila u Jablanicu, gde ga je prebio Nazmi Brahimaj, brat trećeoptuženog Ljaha. Dan pošto je zarobljen, Remištar je odveden i ubijen, a njegovo telo nikada nije pronađeno.
Prema svedočenjima očevidaca, u logor OVK u leto 1998. dovedeni su "neidentifikovani Muslimani i Crnogorci" koji su u logoru tri dana prebijani i "bodeni noževima". Zatim su ih pripadnici OVK odveli, a sudbina im je ostala nepoznata.
Prema rečima tužioca Rodžersa, Albanac Pal Krasnići poslednji put je viđen živ 26. jula 1998. dok je bio u pritvoru OVK u Jablanici, a njegovo telo kasnije je pronađeno kod Radonjićkog jezera, nedaleko od logora, kojim je upravljao Brahimaj, a u koji su dolazili Baljaj i Brahimaj.
Krasnići je bio uhapšen 10. jula 1998, pod optužbom da je "srpski špijun". Pod teškim batinama bejzbol-palicom, potpisao je lažno priznanje.
Petom tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su i za smrt Skendera Kućija, koga je OVK iz njegove prodavnice odvela u Jablanicu 11. jula 1998. Tužilac Rodžers opisao je kako je Kući teško prebijen motkama i šipkama, a pet dana kasnije umro je u ambulanti OVK u selu Rznić, gde je bio prebačen po naređenju Haradinaja. Od prebijanja, na telu mu je bila otvorena rana, kroz koju se mogao videti bubreg, piše u optužnici.
O prebijanju i mučenju kojem je bio podvrgnut u pritvoreničkom logoru OVK u julu 1998, po istoj tački optužnice, trebalo bi da svedoči i zaštićeni "Svedok broj tri". Na poziv Brahimaja, on je 13. jula 1998. otišao u štab OVK u Jablanici, ali je tamo pritvoren, zajedno sa još dve osobe, i tučen dok nije izgubio svest. U Brahimajevoj kući, tri dana kasnije, tukli su ga i Baljaj i dve pripadnice OVK. Baljaj ga je nazivao sprskim špijunom, a Brahimaj mu je govorio da bi trebalo da se ubije.
Nakon što je uspeo da pobegne, "Svedoka broj tri" je Brahimaj ponovo zarobio krajem jula 1998. U Haradinajevom štabu u selu Glođani opet je prebijan, sve dok ga Haradinaj nije oslobodio.
Poslednjom, šestom, tačkom, Haradinaj, Baljaj i Brahimaj optuženi su za okrutno postupanje i mučenje Albanaca Nasera Likaja i Fadila Fazlijua koje su smatrali "izdajnicima" zato što su "podržavali Demokratski savez Kosova" Ibrahima Rugove. Likaja i Fazlijua, Haradinajevi ljudi oteli su i u Jablanicu sproveli 23. maja 1998. Haradinaj, Baljaj i Brahimaj od njih su, pod pretnjom, tražili da selo Grabanicu, u kojem su živeli, očiste od Srba, kazao je tužilac Rodžers.
Pošto je porodica otetih zapretila krvnom osvetom, OVK ih je oslobodila, ali je u julu Brahimaj ponovo oteo Likaja koji je zatim, prema optužnici, tučen bejzbol palicom ispred Haradinaja, koji je naređivao da prebijanje počne i bude zaustavljeno. Haradinaj je Likaju i pljunuo u lice, a Baljaj mu je pretio ubistvom. Prebijanje je trajalo tri dana, posle čega je pritvorenik bio primoran da radi, dok nije pobegao, tri nedelje kasnije.
U nastavku procesa, uvodnu reč izlaže Haradinajev branilac Ben Emerson. Usvajajući žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu, izrečenu u aprilu 2008, apelaciono veće Tribunala naložilo je, krajem jula, da suđenje Haradinaju i saoptuženima Idrizu Baljaju i LJahu Brahimaju bude ponovljeno po šest od 37 tačaka prvobitne optužnice.
Prvostepenom presudom, Haradinaj i drugooptuzeni Baljaj bili su oslobođeni krivice za zločine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini Dečana 1998. Trećeoptuženi Brahimaj osuden je na šest godina zatvora zbog okrutnog postupanja prema zarobljenicima u logoru OVK u selu Jablanica.
