Putari "krivi" za smrt porodice kod Pećinaca
Ovog vikenda u okolini Pećinaca za manje od 24 sata u saobraćajnim udesima stradalo je petoro ljudi, a najviše je šokirala vest o smrti mladog bračnog para i njihove bebe. Iako još nije poznato koji su bili razlozi da mladi otac Veljko Ćiković izgubi kontrolu nad vozilom, stručnjaci se slažu da je nesreća u kojoj je poginula cela porodica mogla da bude izbegnuta ili barem sa manjim posledicama da je put bio bezbedniji.
Milan Božović, saradnik na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, kaže da bi porodica Ćiković prošla samo sa slupanim automobilom i da ne bi upali u kanal pun vode samo da je obezbeđena kobna krivina.
"Analizom mesta udesa, prvo što se uočava jeste kolovoz veoma lošeg kvaliteta, na kojem je središnja linija gotovo neprimetna. Osim toga, ovaj put nema iscrtane ivične linije niti postoji saobraćajna signalizacija koja će da ukaže na postojanje krivine ulevo", objašnjava Božović.
Međutim, na krivini gde je u nedelju uveče šestoro ljudi sa "zastavom 128" sletelo u kanal dubok tri metra, prema Božovićevim rečima, trebalo je postaviti metalnu ogradu.
"Zaštitna bankina postoji samo na mostu iznad kanala, međutim to nije dovoljno. Zbog neobezbeđenih uključenja na glavni put iz dvorišta okolnih kuća, kao i postavljenih bandera za ovu krivinu je bilo neophodno da se postavi metalna zaštitna ograda celom dužinom", kaže Božović i ukazuje na to da "usred nepregledne krivine postoje dva prilazna zemljana puta i isprekidana središnja linija", što je daleko od bezbednog, pogotovo što i rastinje koje nije potkresano dodatno otežava pregled puta.
"Da su ograda i znak bili ranije postavljeni, vozilo bi udarilo u nju i slupalo se, ali ne bi upalo u kanal. Ovim obezbeđivanjem krivine verovatno bi bile ublažene posledice udesa", veruje Božović.
Sa njim se slaže i Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja, koji kaže da su analize pokazale da je loš i neobezbeđen put krivac svakog petog saobraćajnog udesa.
"U razvijenim saobraćajnim sistemima odavno je usvojena ideja takozvanih opraštajućih puteva. To je princip obezbeđivanja kolovoza na taj način da čak i kada vozač pogreši, posledice udesa ne budu fatalne, već da pruže priliku vozaču da povrati kontrolu nad vozilom. To se radi pravljenjem ispusta pored drumova, postavljanjem metalnih zaštitnih bankina i slično", prenosi Okanović iskustva iz zemalja zapadne Evrope.
U Srbiji ima mnogo nebezbednih deonica koje bi stručni timovi trebalo da obilaze i da ukazuju na njihove nedostatke, međutim, čak i kada se rade te analize, ništa se ne dešava po tom pitanju.
"Evropska unija finansirala je 2007. obilazak i analizu putnih pravaca Valjevo-Požega i Novi Sad - Irig - Paragovo - Šabac - Zvornik. Na tom projektu je radila španska firma 'Eptisa' i veliki broj međunarodnih eksperata, kao i stručnjaka iz Srbije. Ali iako je krajem 2007. taj projekat predatim 'Putevima Srbije', ništa nije učinjeno po tom pitanju. I danas kada prođem nekom od tih deonica, vidim da i dalje postoje isti problemi koje smo uočili pre četiri godine", kaže Božović, koji smatra da je mnogo jeftinije platiti popravak puta nego izgubiti život.
"Da bi se sanirala krivina u Prhovu, nije bilo potrebno mnogo novca. Za obeležavanje središnje linije i ivičnih linija, kao i za postavljanje zaštitne metalne ograde neophodno je izdvojiti svega 20.000 evra", ističe Božović.
